Ловачки савез Централне Србије - ЛСЦС - Новости: Ловство данас
Навигација
 
ЛСЦС
Ловачки савез Централне Србије
 
Ловачки ГЛАСНИК
Lovački GLASNIK
 
Рекламе
LOVAČKA KOMORA SRBIJE

LOVAČKI PORTAL SRBIJE

Lovačko udruženje >Šumadija< - Kragujevac

Lovačko udruženje >Kraljevo< - Kraljevo

Lovačko udruženje >Kruševac< - Kruševac

Lovačko udruženje >Beljanica< - Resavica

Lovačko udruženje >Vrhovi< - Sjenica

Lovačko udruženje >Dragačevo< - Guča

Lovačko udruženje >Paraćin< - Paraćin

Lovačko udruženje  "Vladan Milošević" - Knić

Lovačko udruženje "Karađorđe" - Topola

Lovačko udruženje "Srebrnica" - Stragari

Magazin Predator

Domen za Lovačka udruženja

INTERMAKER
 

Ловство данас

Bezbednost u lovuБЕЗБЕДНОСТ, ПРЕ СВЕГА

 

У више наврата смо, на жалост, имали прилике да читамо у различитим новинама о несрећним случајевима који су се дешавали у ловиштима. Само у две недеље медији су извештавали о чак пет случајева где су ловци непромишљено и понашајући се неопрезно у руковању својим ловачким оружјем, усмртили своје колеге, током лова. Управо из тог разлога апелујемо на овај начин на све ловце да безбедност увек мора бити на првом месту.

 

   Више је разлога који су утицали да дође до ових несрећних случајева, али и других случајева рањавања ловаца који можда нису толико одјекнули у јавности. Оно што је заједничко у овим несрећним случајевима је, да се у сваком радило о старијим ловцима који већ имају подоста и искуства и ловачког стажа. Ипак, имају и одређена убеђења и навике које нису добре па стога: не желе да носе наранџасте ознаке (траке, прслуке, шалове...) приликом лова; користе муницију која није адекватна за лов у којем учествују; не поштују етички кодекс односно груповођу и организатора лова, зборна места приликом лова, а веома често ни забрану конзумирања алкохола.

 

   Како би били уочљивији и како би их друге колеге ловци лакше приметили у ловишту, ловци су дужни да носе ознаке јарких боја на себи. Ипак, старији ловци много мање користе ове ознаке иако су оне и законом прописане, па тако Правилник о мерама безбедности у ловишту објављен у „Службеном гласнику Р. Србије“ број 76/11, у члану 4., каже између осталог и „ да су сви учесници у лову обавезни да на себи имају одговарајућу обележавајућу ознаку (траку на капи или капу или прслук или обележје на раменом делу прслука или јакне) која је јарке наранџасте, жуте, љубичасте или црвене боје.“ Такође, и Етички кодекс ловаца Србије, у члану 20., налаже ношење ознака јарких боја када ловац учествује у групном лову. Изговори за непоштовање ових прописа су различити. Најчешће је то да не желе да „буду комуналци у наранџастом“ и да су „без ове новотарије“ могли и претходних 10, 20, 30... година, колико лове, па могу и сад, несвесни да овим поступком директно угрожавају безбедност у лову и то своју личну. Да не говоримо сада о томе да би чак и свом ловачком псу требало да ставе ове ознаке како би били уочљиви на терену и безбедни.

 

   Стечене навике током година лова, такође, су разлог због којег „искусни“ ловци веома часто користе муницију која није адекватна за лов дивљачи у којем учествују. У лову на фазана и зеца се тако врло често користи сачма крупноће 4, 5 па и више милиметара која само може да изазове рикошет и евентуално рањавање, а не и ефикаснији одстрел диљачи. У лову на дивље свиње наши ловци још увек користе сачму крупноће 8,1 и 8,55 милиметара (ПП), иако је то законом забрањено, а ова сачма не само што не пружа ефикасан одстрел дивљих свиња, већ озбиљно угрожава безбедност учесника у лову. У лову на препелице је било случајева да се користи чак и муниција крупноће сачме 3 милиметра иако није примерена тој врсти дивљачи и том начину лова. Дакле, сигуран одстрел не обезбеђује што крупнија муниција већ прецизан погодак.

 

   Корисник ловишта дужан је да за сваку групу у лову на ситну дивљач, као и у групном лову на дивље свиње, вука, шакала и лисицу, обезбеди пратиоца који представља и вођу групе. У групном лову полази се са утврђеног зборног места где груповођа упознаје ловце с начином лова, временом завршетка лова и мерама сигурности, којих су ловци дужни да се придржавају, а након завршетка лова група ловаца треба да се врати на зборно место. Поштовањем правила која се утврде са груповођом, као и зборног места, знатно је повећана безбедност у ловишту. Када се лови ситна дивљач или када се спроводи групни лов на дивље свиње, вука, шакала или лисицу, треба имати на уму да поред нас има и других учесника у лову и треба се понашати као део групе.

 

   Најопасније од свега, јесте непоштовање правила која се тичу не конзумирања алкохола за време лова. Сувишно је говорити о томе како и због чега ловац који је у алкохолисаном стању угрожава безбеност других учесника у лову. Праксу и навику коју неки ловци имају, да козумирају алкохол приликом лова, правдајући то дружењем, потребно је искоренити.

 

   Примереније понашање нових ловаца у ловишту говори у прилог боље организованих и стручније урађених ловачких испита него што је то било раније. Правилник о ловачком испиту („Сл. гласник РС“ број 26/12), тачно утврђује на који начин се спроводе ловачки испити, а стручна лица са одговарајућом лиценцом за обављање одређених послова у ловству да овај правилник на добар начин спроводе и ове одредбе. Посебно поглавље, које приликом обавезне стручне обуке коју кандидати за полагање ловачког испита морају проћи, посвећено је ловачком оружју и муницији, као и мерама безбедности у лову. Можда би искусне ловце требало подсетити на мере безбедности у ловишту и подвргнути поновној провери, макар овог дела ловачког испита, јер ипак је људски живот и безбедност на првом месту!

 

Текст: Јелена Павловић

Фото: Никола Војиновић