ЕНГЛЕСКИ ПОЕНТЕР


Задивљујуће елегантан и леп, увек напетих мишића и спреман на експлозивни покрет, тај вредан, послушан, одан и неуморан пас.


Поентер (енг. Поинтер), најкраће речено, јесте - енглески краткодлаки птичар.

Настао укрштањем енглеског лисичара, италијанског краткодлаког птичара, хрта, сетера, булдога и бултеријера, он је "коктел" раса који је дао одличне резултате, мада савремени поентер постоји тек неких 140 година.

Како му име потиче од енглеске речи то поинт, што значи - уперити, позната је његова особина да сатима стоји над дивљачи, а да му се ни један мишић не помери, управо онако као да позира неком сликару или вајару.

Због те његове склоности да неуморно маркира дивљач позната је и анегдота о једнон неискусном ловцу који је кренуо у лов са поентером. После лова ловац је остао без свог пса, па се пожалио пријатељу да му је пас побегао. Но, сутрадан су истог поентера други ловци нашли како стоји непомично над дивљачи као - напета стрела.

Поентер је атлетски грађен пас са дугим мишићима, снажан и окретан. Предивна глава изражава интелигенцију али и одважност. Иако је глава умерено широка, губица је дугачка са карактеристичним конкавном носном печурком и оштро израженим чеоним прелазом.

Губица је четвртаста, пуна и снажна, са горњим уснама које су обилне али не висе. Чељуст је маказаста. Уши су средње дужине и висеће приљубљене уз главу. Очи су смеђе или боје лешника, то јест у складу су са бојом длаке и изгледају мало укосо постављене због ширине главе. На глави је још особена потиљачна кврга која је прилично изражена.

КРАЉ ПОЉА

Врат поентера је дуг, мишићав и сув; шири се према грудном кошу и поступно прелази у снажан гребен.

Леђа су му кратка, чврста и равна и настављају се у равне сапи и раван реп. Грудни кош је врло дубок и умерено широк, а стомак јаче усукан. Лопатице су дугачке са великом могућношћу покретања по пространом грудном кошу.

Ноге су му умерено дугачке, чврстих костију. Подлактице су дугачке и равне, а шапе су мале, јајолике, затворене и чврсте.

Задње ноге су широког раскорака који му даје стабилност и покретљивост.

Длака је фина, кратка, тврда, али не и груба; лепо је распоређена, сјајна и без реса.

Поентер је најчешће двобојан и јавља се у више комбинација и то у: бело-жутој, белонаранџастој , бело-црној, белој и боји џигерице, а дозвољена је једнобојност и тробојност.

Носна печурка тог господара ветра, како га називају Италијани (Сигноре дел венто), а Енглези краљем поља (Кинг оф фиелд), јер је специјалиста за јаребице, мора да буде исте боје као и тамне мрље које има на себи.

Висина енглеског поентера је од 62,5 до 67,5 за мужјаке, а за женке од 60 до 65 центиметара у гребену. Тежина поентера је од 20 до 30 килограма.

ТРЕНИНГ У ГАЛОПУ

Да би ваш поентер био у форми у току лова треба му давати дневно 350-400 грама сировог или куваног меса уз додатак пиринча или другог поврћа. Када није "упослен" количину хране треба смањити да се не би угојио.

- Захтеви који су постављени пред поентера су једноставни, мали по броју, али зато морају бити савршени и подређени идеалу урођених особина. Поентер мора галопирати, стилски самоинцијативно али не анархично, него са концепцијом прилагађеној конфигурацији терена, вегетацији, метеоролошким условима, броју и врсти дивљачи. Проналажење дивљачи и марка морају бити природни део претходног галопа, значи заустављање и прелазак у непокретно стање тренутно, без претходне припреме, као да је "громом погођен". Потезање на дивљач мора бити оштро, брзо и дрско "као да ће сваког момента јурнути у дивљач и поплашити је". На полетењу дивљачи поентер мора остати непокретан у оном положају у ком се затекао. Секундирање је обавеза за све британске птичаре. Тренинг почиње са осам месеци старости и пас се обавезно води на поводнику до терена - писао је недавно др Младен Младеновић, наш угледни кинолошки судија који објашњава и следеће:

- Водич иде увек уз ветар, а пса шаље лево и десно на бочни ветар. Пас се пушта са поводника тако што прво кажипрстом и палцем прихватимо огрлицу, откачимо поводник, задржимо пса неколико тренутака (време за концентрацију), па га тек онда пуштамо и то сваког следећег тренинга у другу страну. Тренинг траје 15 минута, а пожељно је и чешће мењати терене који у почетку треба да буду мањи, чисти и без препрека.

У прва три месеца тренинга, објашнајава искусни стручњак за ловачке псе, терени треба да буду и без дивљачи; пса тада треба подстицати да трчи што слободније и брже и не прекидати га пиштаљком. У првим сусретирна са јаребицама, тврди др Младеновић, млад поентер просто их прегази, поплаши и јури за њима.

И ту настаје дилема - шта чинити?

Једноставно - ништа! Те псе не треба учити маркирању, ономе што је њима у крви већ пет-шест стотина година!

Страх да поентер неће маркирати ако га ми не научимо зато је бесмислен. Морамо да сачекамо само неко време које је потребно псу да у њему сазри инстинкт, а када се то догоди, вели стручњак и познавалац те расе - млад поентер улаће у марку без страха, без комплекса, онако како то у опису и изгледа.

Наравно, са даљом обуком и дотеривањем (мирноћа на полетање дивљачи) не треба журити осим ако је водич искусан и познаје суштину ствари. Са тако делимично обученим псом треба се такмичити на Фиелд Траилс-у у класи млади Енглези (лимит 30 месеци) без страха да ћемо доживети неуспех.

Млад поентер који брзо и стилски галопира, стилски маркира јаребице (иако одјури за њима) добија ЦQН (потврда урођених особина што, на незваничној кинолошкој берзи, вреди колико и одлична оцена код других паса).

- Такмичећи се са таквим псом и у разговорима са професионалним водичима између утакмица, лакше и безболније ћете научити многе ствари него да седите код куће или у кафани са локалним кинолозима или читајући кинолошке књиге пуне разних савета и бесмислених радњи - тврди др Младеновић.

Дакле, узмите свог младог поентера на поводац и крените у поља с њим. У природу, тамо где и припада, где ће збиља бити - господар ветра.

______________________

Краткодлаки маркирант
Поентер је једини у групи енглеских птичара који има кратку длаку. Назив енглески поентер може изгледати плеонастички, али када се зна да Енглези све краткодлаке птичаре, било своје, било туђе називају поентером, онда су ствари јасније.

Овај пас не сме да апортира одстрељену јаребицу већ после хица мора остати непокретан, достојанствен и напет као стрела. За ту "једноставну" радњу енглески лордови су му додели, још давно, помоћника ретривера који је, уместо њега, доносио плен до ловца.

Уствари, поентер стиче кондицију, тренира и обучава се у галопу. Тај интелигентан пас живахне природе, привржен господару и племените нарави не трпи статичну, личну ли ону "кућну" дресуру. Његов посао је да у лову маркира (означи и ловцу и покаже) дивљаћ и у томе је он, јединствена је оцена и ловаца и кинолога, заиста- сјајан!

______________________

Стандард
ПОЕНТЕР [FCI Но. 1]
Оригинални назив расе: ЕНГЛИСХ ПОИНТЕР
Земља порекла: ЕНГЛЕСКА
Секција: 2
Подсекција: 21

Општи изглед: Симетричан и коректно грађен, начелно постављено контура чини спој хармоничних, течних линија у замаху снажна, ипак гипка појава.

Карактеристика: Аристократа, живахан, изазива утисак снаге, издржљивости и брзине.

Нарав: Пријатељска и уравнотежена.

Глава и лобања: Средње широка лобања у пропорцији са дужином њушке. Јасно изражен стоп и изражена потиљна кост. Носна печурка и очни капци тамни, код паса лимун боје и белих прихватљива је нешто светлија. Добро отворене ноздрве које су меке и влажне. Њушка благо конкавна, при чему се почетак њушке налази у висини ноздрва, које чине "прћаст нос". Благо удубљење испод очију, кости образа нису упадљиве. Меке добро развијене усне.

Очи: Растојање до потиљне кости једнако је растојању очију од врха носне печурке. Оне су сјајне са пријатељским изразом. Боја је одговарајућа боји длаке, или браон лешник или браон. Оне нису нити буљаве нити упале и не гледају испод носа.

Уши: Кожа усне шкољке танка. Прилично високо узађене и присно прилежу уз главу. Средње дуге, на доњем крају благо шпицасте.

Чељуст: Снажне вилице са перфектним правилним и потпуним маказастим зубалом, при чему секутићи горње вилице без размака належу преко доњих секутића и зуби стоје вертикално у вилици.

Врат: Дуг, мишићав и благо савијен, јасно одвојен од плећки, без слободне коже.

Предње ноге: Плећке дуге, косе и добро уназад постављене. Широке груди. Ниска грудна кост која лежи у висини лакта. Предње ноге су равне и чврсте, са добрим овалним костима, посматрано од позади су снажне и сигурне. Предње ноге и колено леже у истој равни, при чему је колено благо на унутра. Дошапље дуго, еластично благо нагнуто.

Тело: Добро засвођена ребра која се пружају далеко уназад ка снажно мишићавим и благо засвођеним слабинама које се постепено изравнавају. Слабине кратке. Кости кукова далеко једна од друге и унапред постављене, ипак не изнад линије леђа.

Задње ноге: Веома мишићаве. Добро углован колени зглоб. Добра ширина бутине и потколенице. Скочни зглоб ниско постављен.

Шапе: Овалне, чврсте. Шапе одоздо добро напуњене.

Реп: Средње дужине, дебео у корену, сужава се ка врху, добро прекривен густом длаком. Ношен у линији леђа, без да се при томе савија на горе. У кретању реп треба да се помера са једне на драгу страну.

Кретање: Течно и осваја пуно простора. Пуно потиска, лактови се не померају нити унутра нити напоље. Ниуком случају степујуће.

Длака: Фина, кратка, чврста и равномерно распоређена. Расте равна и полегла са израженим сјајем.

Боја: Уобичајене су боје лимуна и бела, оранж и бела, кожно браон и бела и црно и бела. Такође једнобојна и тробојна.

Величина: Пожељна висина за мужјаке је 63-69 цм, женке 61-66 цм.

Н. Б. Мужјаци морају имати два нормално развијена тестиста потпуно спуштена у скротум.