Ловачки савез Централне Србије - ЛСЦС - НЕМАЧКИ КРАТКОДЛАКИ ПТИЧАР
Навигација
 
ЛСЦС
Ловачки савез Централне Србије
 
Ловачки ГЛАСНИК
Lovački GLASNIK
 
Рекламе
LOVAČKA KOMORA SRBIJE

LOVAČKI PORTAL SRBIJE

Lovačko udruženje >Šumadija< - Kragujevac

Lovačko udruženje >Kraljevo< - Kraljevo

Lovačko udruženje >Kruševac< - Kruševac

Lovačko udruženje >Beljanica< - Resavica

Lovačko udruženje >Vrhovi< - Sjenica

Lovačko udruženje >Dragačevo< - Guča

Lovačko udruženje >Paraćin< - Paraćin

Lovačko udruženje  "Vladan Milošević" - Knić

Lovačko udruženje "Karađorđe" - Topola

Lovačko udruženje "Srebrnica" - Stragari

Magazin Predator

Domen za Lovačka udruženja

INTERMAKER
 

НЕМАЧКИ КРАТКОДЛАКИ ПТИЧАР

НЕМАЧКИ КРАТКОДЛАКИ ПТИЧАР


NEMAČKI KRATKODLAKI PTIČAR

Немачке расе ловних паса су познате по својој свестраности. Ови универзални пси пролазе и кроз врло озбиљне узгојне испите, тако да сваки власник добија у старту врло доброг ловачког пса. Колико ће овај пас бити квалитетан зависи од од тога како ће се одвијати његова обука. Несумњиво је да су Немци успели да створе од својих ловачких псаса изузетно свестране псе. Док су Енглези стварали псе специјализоване за проналажење дивљачи на великим пољима, Немци су тежили свестраности својих паса. Они су користили у узгојној селекцији и гене енглеских ловачких паса. У XIX веку сазрева идеја о стварању немачких раса ловачких паса и због тога берлинско друштво-Хектор-организује изложбу немачких ловачких паса. Ова изложба није била плодоносна по питању стандардизације ових раса, али је била врло корисна због сусрета њихових узгајивача. Овај сусрет је допринео врло брзом поновном организовању изложбе у Хановеру и тада су немачки кинолози успоставили службене стандарде за немачког краткодлаког пичара.

Немачки краткодлаки птичар се и даље развијао као ловачки свестрани пас и бивао као и друге немачке расе подложан утицају друштвених збивања али се његов развој кретао у правцу усавршавања. Родовна књига немачког краткодлаког птичара издата је 1897. године и она је била пресудна за даљи узгој расе. Правила за оцењивање облика тела и стандард расе поставио је принц Albrecht zu Solms Brainfeld.

Немачки краткодлаки птичар је заједно са свим осталим расама прошао кроз највећу кризу за време Другог светсог рата када је и ова раса готово нестала са лица земље. Са узгојем се готово морало почети испочетка ипак, немачки кинолози су успели да поврате све квалитете својих ловачких раса. За ловачке псе посебно птичаре карактеристична је врло строга узгојна селекција. То значи да су максимално потенциране позитивне и пожеље особине ових раса и потпуно потисскиване оне непожељне. То је рађено са великом доследнођћу и дисциплином. Оно што краси немачког краткодлаког птичара је његова изузетна воља за радом, уравнотежена нарав, пријемчивост за дресирање, а не можемо занемарити ни његове екстеријерне квалитете. Он својим изгледом одаје утисак снаге и елеганције. У лову је дисиплинован и једнако добро ради и на ливадама и пољима на воденим површинама у мочварама где претражује у шашу и трсци. Обучен пас може одлично радити и на крвном трагу у нашим ловачким круговима је немачки краткодлаки птичар омиљен пас, а имајући у виду његове квалитете јасно је због чега је омиљен.

Стандард број 119.-Немачка

ИСТОРИЈАТ : историја немачког краткодлаког птичара почиње са псима који су пре свега у земљама средоземља употребљавани за лов птица мрежом и паса гонича. Преко Француске, Шпаније и Фландрије дошли су птичари до немачких кнежевских двораца. Најважнија особина ових паса било је маркирање. Интерес за овим псима је порастао после прављења пушке са дуплим цевима 1750. године. Испред пса падала је летећадивљач. То је био пут ка преласку од једног чистог птичара ка свестрано употребљивом псу. У стандарду је представљено како немачки краткодлаки птичар треба да буде изражен. Он је способан да испуњава све захтеве у ловишту до дубоке старости.
ОПШТИ ИЗГЛЕД : Племенит, харминичан пац чија грађа тела омогућава снагу и издржљивост и брзину. Усправно држање течна спољна линија, сува глава, добро ношен реп, напета сјајна длака, хармонично кретање са освајањем простора подвлаче његову племенитост.
ПРОПОРЦИЈЕ : Дужна тела треба да је нешто већа од висине гребена.
НАРАВ : Чврста, уједначена, поуздан, обузданог темперамента, нити нервозан и плашљив нити агресиван.
ГЛАВА : Сува, маркантна, ни прелака нити тешка. Снагом и дужином одговара полу и облику тела.
ЛОБАЊА : Довољно широка, равно заобљена, лобања. Слабо изражена потиљачна кврга, чеона бразда није дубока, надочни лукови приметно видљиви.
СТОП : Средње изражен.
НОС : Нешто истурени отвори ноздрва, довољно далеки, широки и покретни у основи браон. Само код паса беле боје дозвољена је носна печурка боје меса или тачкаста.
ЊУШКА : Дуга, широка, дубока и снажна псу омогућава правилно ношење дивљачи. Посматрано са стране : носник има благо уздигнуће у свим прелазима од племенитог овнујског-носника до незнатног узвишења изнад равне линије код мужјака је јаче изражен. Такође је прихватљив потпуно раван носник док је улегнут (конкаван тешка грешка).
УСНЕ : Прилежуће, не прејако преклапајуће, добро пигментисане. Од носне печурке до тачке раздвајања падају вертикално, а одатле у облику лука иду ка средње израженом углу усана.
ЗУБАЛО : Снажне вилице са перфектним правилним и потпуно маказастим зубалом при чему секутићи горње вилице треба без размака да належу на доње. Зуби стоје отприлике вертикално у вилици. Зубало има 42 зуба по зубној формули.
ОБРАЗИ : Снажни, добро мишићави.
ОЧИ : Средње велике, ни буљаве ни упале. Идеална боја је тамно браон. Капци добро належу.
УШИ : Средње дуге, високо и широко усађене, равне и без увртања чврсто висеће уз главу. На доњем делу тупо заобљене. Нису меснате а ни тешке. Треба да су на напред положене, допиру приближно до угла усана.
ВРАТ : Дужина у хармонији према општем изгледу на телу се постепено шири. Потиљак веома мишићав, благо заобљен, напето прилежућа кожа на глави.
ТЕЛО-ГОРЊА ЛИНИЈА : Равна и благо падајућа.
ГРЕБЕН : Јасан.
ЛЕЂА : Чврста добро мишићава. Врхови кичмених пршљенова морају бити добро покривени мишићима.
СЛАБИНЕ : Кратке, широке,мишићаве, равне или благо заобљене. Прелаз од леђа ка слабинама је напет и добро затворен.
САПИ : Широке и довољно дуге, нису кратко одсечене и благо падајуће ка репу. Добро мишићаве.
ГРУДИ : Више дуге него широке са добро израженим предпрсјем и по могућсву далеко уназад пруженом гудном кости. Она треба да лежи на истој висини као лакат. Ребра добро заобљена, ни равна нити бачваста, задња ребра дбро на доле пружена.
ДОЊА ЛИНИЈА : Подиже се уназад у једном благом луку сува.
РЕП : Високо усађен снажан у корену, сужава се, средње дуг. За употребу у лову скраћен на око половину. У мировању опуштен, у кретању ношен водоравно и не високо изнад леђне линије, или јако савијен (у земљама где је забрањено купирање репа, може да остане у природној величини. Треба да допире до скочног зглоба и равно или благо сабљасто ношен).
НОГЕ-ПРЕДЊЕ НОГЕ : Посматрано од напред равне и паралелне а гледано са стране добро постављене под тело.
ПЛЕЋКЕ : Косо и уназад равно прилежуће. Снажна сува мускулатура. Добар угао измећу плећке и надлактице.
НАДЛАКТИЦА : По могућству дуга, добро и суво мишићава.
ЛАКТОВИ : Прилежући уз тело, при томе не притешњени ни напоље ни унутра окренути. Постављени далеко уназад. Добар угао између надлактице и подлактице.
ПОДЛАКТИЦА : Равна, богато мишићава, снажна кости нису грубе.
ШАПЉЕ : Снажно.
ДОШАПЉЕ : Минималан угао од подлактице. Није стрмо.
ШАПЕ : Округле, до кашкасте, са добро затвореним и изражајно заобљеним прстима. Снажни ниокти. Једри, отпорни јастучићи. Међусобно паралелне. У ставу и кретању ни унутра ни напоље постављене.
ЗАДЊЕ НОГЕ : Посматрано од позади паралелне и равне. Добро угловане, снажне кости.
БУТИНА : Дуга, широка и мишићава. Добар угао између карлице и бутине.
КОЛЕНО : Снажно са добрим углом између надколенице и потколенице.
ПОТКОЛЕНИЦА : Дуга, мишићава и снажна. Добар угао између потколенице и дошапља.
ДОШАПЉЕ : Снажно, вертикално постављено.
СКОЧНИ ЗГЛОБ : Снажан.
ШАПЕ : Округле до кашикасте, са добро затвореним изражајно заобљеним прстима. Снажни нокти. Једри и отпорни јастучићи. Паралелне у ставу и кретању ни унутра и напоље постављене.
КРЕТАЊЕ : Осваја простор са пуно потиска и одговарајућим искораком. Предње и задње ноге паралелне, при томе добро усправно држање. Раванисање непожељно.
КОЖА : Напето прилежућа без набора.
ДЛАКА : Кратка и густа трба да је једра и чврста. На глави и ушима треба да је дебља и краћа. На доњој страни репа није нападно дужа. Треба да покрива цело тело.
БОЈА : 1.Браон без ознака. 2.Браон са незнатно белим или прсканим ознакам на грудима и ногама. 3.Тамно браон мелирано са браон главом, браон плочама или тачкицама. Основна боја оваквог пса није браон са белим или бело са браон већ длака показује једну добру мешавину браон и беле да из тога произилазе неупадљиве спољне линије значајне за практичан лов. На унутрашњој страни задњих ногу као и на врху репа боја је често светлија. 4.Свело браон мелиран са браон главом, браон плочама тачкама или без плоча. Код ове обојености брон длака је у незнатном односу у предости преовлађује над белим длакама. 5.Бела са браон ознакама на глави белим плочама или тачкама. 6.Црна боја у истим нијансама као браон односно браон мелиран. Прихватљива је лиса, прскане усне.
ВЕЛИЧИНА : Висина гребена мужјака 62 до 66цм, женке 58 до 63 цм.
МАНЕ : Свако одступање од наведених тачака је грешка чија оцена стоји у тачном односу према степену изражености, а посебно : Грешке у полном типу грешке у одгоју, прекратка њушка прејаке или премале усне, предуге, прекратке, претешке, преуско усађене уши, или уврнуте уши, пресветле очи или очо светложуте као код грабљивице, недостатак укупно два зуба (П1 и М3) од укупно (4П1 и 2М3) смеју највише два да недостају. Слободна кожа на гуши благо шаранаста леђа, прекратке сапи, стрме задње ноге, предубоке груди, лактови избачени у поље или окренути унутра, уски или широки прсти, узан или широкм став, благ бачваст став, благ крављи став или уске пете, реп високо ношен изнад леђне линије или ношен јако савијено.
ТЕШКЕ МАНЕ : Тежак, лимфатичан, грубих костију, шпицаста њушка, конкаван носник, изражен стоп, носна печурка боје меса или тачкаст нос (изузев ког беле основне боје) кљештасто зубало као и делимично кљештасто (код паса у старости више од 4 године-старосна кљешта немају уицај на оцену ако клуб може да потврди да је на неком претходном прегледу имао коректно зубало). Јако шаранаста леђа, благо улегнута леђа, ндовољна дубина груди, неизражено предпрсје, исувише раван или бачваст грудни кош, јако изврнути или уврнути лактови, меко, прејако растегнуто дошапље, равне шапе, опружени прсти, тешко кретање, јак крављи став или бачваст став, како у мировању тако и у кретању, надграђеност одступање више од 2 цм од наведене висине.
ДИСКВАЛИФИКАЦИОНЕ МАНЕ : Грубо одступање у полном типу, свака врста промене нарави, недостатак више од два зуба од укупно 4П1 и 2М3 недостатак било ког другог зуба невидљив зуб вреди као недостајући све док клуб не потврди да га је пас имао, предгриз подгриз, укрштено зубало, као и све прелазне форме између ових, јако слободни капци, ектропијум, ентропијум, дупле трепавице, јако улегнута леђа, искривљена кичма, деформисан грудни кош, грешке на тестисима, вучији прсти, заперци, пукотина на вилици и усни, вишак зуба.
Н. Б. : Мужјаци морају имати два нормално развијена тестиса потпуно спуштена у
скротум.

ПОРЕКЛО : Овај немачки птичар потиче од шпанског птичара, кога су фламански ловци довели у Немачку у XVII  веку. Каснијим укрштањем с италијанским птичаром и поентером постао је бржи и енергичнији. Модеран краткодлаки птичар одмах се раширио по читавој Европи.
ОПИС : Делује племенито и складно, висок је 60 до 65цм. (женке су нешто ниже). Виши примерци имају предугачке ноге, па нису довољно покретни. Глава је сува, лобања је широка, равна, смеђа носна печурка је истакнута (печурка боје меса није пожељна), усне мало висе, вилице су снажне, очи смеђе, (жуте су грешка) уши средње дужине, заобљених врхова, равне, приљубљене уз образе. Грудни кош је дужи него шири, ребра доста заобљена, али нису бачваста, длака је кратка и густа на додир тврда. Дозвољене боје : једнобојна смеђа са ситним белим мрљама на грудима и ногама, смеђепастрваста са смеђом главом и смеђим мрљама, бела са смеђом маском, тачкицама и мрљама, црна у свим поменутим границама смеђе. Жута боја се не сматра грешком.
НАРАВ : Живахан, лако се обучава, енергичан, интелигентан, весео, послушан, воли децу.
КОРИШЋЕЊЕ : Сваком ловцу служи за стајање испред дивљачи и као лични чувар. То је пас изванредних ловачких способности уме да ради у брдима, шумама, мочварама. Подноси сваклу климу. Мало је грубљег изгледа па се, ретко држи у стану. Он се међутим, прилагођава свакој ситуацији само ако му се пружи довољно кретања на отвореном у време ловостаја.
ХРАНА : Има добро варење па га треба умерено хранити да се не би угојио. Најбоље му је дневно давати 300 до 350г. ситно исецканог меса и 200г. теста или пиринча и куваног поврћа. У време лова треба повећати количину меса, а смањити тестенину и поврће.


Један од твораца ове расе принц Солмс пласираном формулом од преко сто година путем способности ка успеху до типа.....заправо у самом старту поставља оквире са акцентом на критеријуме будућег селекционисања свестрано употребљивог пса. У смеру почетних задатих критеријума иде моје истраживање као и анализа др. Милорда из 1927 године а који између осталог записује.
„Када се човек осврне на развој немачког краткодлаког птичара онда се свакако мора са радошћу сложити да је у кратком временском периду од 30 година колико је прошло од установљења ове расе урађено много у циљу развоја савести а били смо сведоци упорне истрајности......“
Трагајући даље и пратећи овакав начин, упорности, заправо долазим до закључка да је крајњи исход оваквог селективног рада једне од најбитнијих особина : одлучност и истрајност а који (заправо) прати изузетно јак карактер. И за ово је потребан доказ.
У једном доста каснијем периоду односно 1998 године у књизи „Тхе хуман сиде оф анималс“ налазимо објашњења у формули какоје могуће доћи до синтезе ове две најважније особине уз наравно, евидентну потребну временску раздаљину од почетка овог пројекта. Наиме дресер Бланс Сандерс на страни 66 тврди :
„Кроз векове су пси преузимали карактеристике раса са којима су живели. Немачки пси, на исти начин показују карактеристике које се обично сматрају немачким. Они обожавају дисциплину до те мере, да ако вам не пође за руком да их дисциплинујете они ће примити задатак да дисциплинују вас.“
Након цитата из књиге Конарда Лоренза : „верглеицхенде верхалтсефорсцхунд грундлаген деретхологије“ из 1998 године дефинитивно потврђујем претходно где се назире личност ове расе са јасним цртама карактера.
„Ако филогенезу различитих врста животиња непристрасно упоредимо са историјом различитих култура указује се да се упркос њиховим веома различитим новоима интелигенције две врсте процеса су једна с другом у сродству у многим аспектима“.
Пожељно је на овоме месту у пресеку рећи да је намера поред наведеног матерјала уједно порука читаоцима да након ових редова ма колико волели свог пса, разумећете га боље, а и он вас. Још само један детаљ и близу сам циља. Зашто израз „личност“ пса није случајно употребљен у овом тексту, из разлога што се код наших одгајивача одомаћио израз темперамент који је по њиховом, наводно, објективнији и неутралнији. За овај први залаже се и професор Станлеy Цорен са Бритисх Цолумбиа Универзитета, уједно носилац пројекта испитивања интелигенције паса уз помоћ још 208 најпознатијих америчких и канадских конилошких судија, а у коме је немачки краткодлаки птичар рангиран на 17 месту од 79 испитаних раса. Сврстан у групу број ИИ коју карактерише :
Од 11 до 26 места су одлични радни пси. Учење основних команди захтева обично 5 до 15 понављања. Они ће лако памтити наредбе, али ће бити бољи што више буду вежбали. На прву команду реаговаће у 85% случајева. Када су у питању сложеније наредбе може доћи до мале, понекад приметне станке, пре него што пас реагује. Ове станке се могу отклонити вежбањем.
Ови пси ће такође спорије реаговати када су им газде удаљене од њих. Ипак, готово сваки тренер ће моћи да ради и да научи ове псе чак и ако много стрпљења и искуства. Значи дефинисао сам немачког краткодлаког птичара као продукт селективног одгајања, а у циљу стварања карактерних особина урођене интелигенције и квалитета понашања.
Овде ћу бити слободан да кажем и неколико рећи о птичарима уопште. Сви птичари имају заједничке особине и то :
Траже дивљач у трку, мање или више дигнуте главе упијајући мирис дивљачи донешен ветром.
Маркирају дивљач и тако ловцу показују где се иста налази.
Птичар у галопу крстари испред ловца парцелу по парцелу искоришћавајући струју ветра ма како она била слаба. Чим осети дивљач зависно од повољности ветра и на колико десетина метара стане као укопан, те показује место где се дивљач налази. Ако је стао далеко од дивљачи полагано се примиче на посебно одстојање поново стаје и маркира дивљач. Ловац не сме допустити да пас покрене дивљач јер онда научи и сам то чини не чекајући ловца. Ако се дивљач дигне пре или када је ловац покрене пас мора остати миран све док га ловац не пошаље по дивљач. Пса који на пуцањ одмах појури за дивљач треба одмах одучити јер ће постати лош гонич.
За покривене терене са пуно вегетације ови пси нису баш много корисни јер се доста удаљавају па их при маркирању дивљачи можемо изгубити из вида.
По пореклу птичари се деле на две групе :
- Енглеске
- Немачке и код нас још називане континенталне.
У Енглеске спадају : Поентер, енглески сетер, ирски сетер, гордон сетер.
У континенталне спадају : Немачки краткодлаки птичар, немачки оштродлаки птичар, епањел бретон, мађарска вижла.