Lovački savez Centralne Srbije - LSCS - NEMAČKI PREPELIČAR
Navigacija
 
Lovački GLASNIK
Lovački GLASNIK broj 8-9
 
Reklame
LOVAČKA KOMORA SRBIJE

LOVAČKI PORTAL SRBIJE

Lovačko udruženje >Kraljevo< - Kraljevo

Lovačko udruženje >Šumadija< - Kragujevac

Lovačko udruženje >Kruševac< - Kruševac

Lovačko udruženje >Beljanica< - Resavica

Lovačko udruženje >Vrhovi< - Sjenica

Lovačko udruženje >Dragačevo< - Guča

Lovačko udruženje >Paraćin< - Paraćin

Lovačko udruženje  "Vladan Milošević" - Knić

Lovačko udruženje "Bogiša Popović Giša"- Vlasotince

Kurir Predator

Zdravstveni turizam

Domen za Lovačka udruženja

INTERMAKER
 

NEMAČKI PREPELIČAR

NEMAČKI PREPELIČAR [FCI No. 104]
Originalni naziv rase: DEUTSCHER WACHTELHUND
Zemlja porekla: NEMAČKA
Sekcija: 2
Podsekcija:

NEMAČKI PREPELIČAR

 

U lovačkom smislu on je, pre svega, mali radni pas za šumu i vodu, a za polje samo u nuždi. Markiranje kod nemačkih cunjavaca nije predmet uzgoja, već u datom slučaju, obuke i vođenja. On je pre svega bezuslovno vidoglasno i sledoglasno siguran glasan cunjavac, krvoslednik, tragač za izgubljenim pas za vodu i buširanje. Mora imati raskalašan glas na tragu. Mutavost ili samo vidoglasnost, manjkavost njuha, sigurnosti na tragu, radnog odlaska u vodu i oštrine na grabežljivice su teške mane. Veći i snažniji mužjak mora pri ispravnoj obuci da donosi zeca i lisicu. Vispren pas se nauči da dovodi do divljači koju ne može da donese ili pri ispravnoj obuci da oblajava. Oštrina na grabežljivice je izražena. Mnogi prepeličari su sigurni davitelji.

Opšti izgled: Veličinom i kratkoćom nalikuje nemačkom dugodlakom ptičaru, ali nije tako visokonog, već pas izražene pravougaone figure. Malom nosaču teških tereta, kod nošenja zeca i lisice, potrebna je figura nenaglašene dužine i da „puca od snage". Nemački prepeličar (Deutsch Wachtelhund) treba da ima pri plemenitom izgledu, dobre kosti i mišiće, nije niti visokonog ni hrtast, niti težak i nizak. Mnogo više mora biti mišićav i da ima suve i jedre kosti, izraženih dugih linija, što znači da je dug u grebenu i sapima, veoma kratak u leđima i sa širokim i snažnim bubrežnim delom, tako da na povodniku odaje više utisak pravougaonog nego kratkog psa. Mora posedovati izdržljivost i snagu i da izdrži najduži lovni dan na teškom terenu i snegu. Kao veličina prihvaćeno je 45-54 cm, i to 45- 54 cm, mereno čvrstim metrom, za ženku i 48-54 cm za mužjake. Besprekornom psu se toleriše ±1-2 cm.

Glava: Suva sa slabim usnama, žvale nisu istaknute. Lobanja i njuška su približno iste dužine. Gornji deo glave je ravan, nije preširok. Potiljna kvrga nije primetna, čeoni prelom gotovo neprimetan. Bez ili sa slabom čeonom brazdom. Jagodične kvrge nisu istaknute.

Njuška je duga, snažna, sa širokim nosnikom, nije četvrtasta (fine usne, još manje špicasta), ovnujski nosnik ukrašava psa. Velika nosna pečurka, nozdrve široke. Snažno, dobro zatvarajuće zubalo. Sekutići gornje i donje vilice su u obliku makaza. Niukom slučaju predgriz ili podgriz, što je teška mana.

Oči: Po mogućstvu tamno braon, bistre, izražajne, srednje velike, bademaste, koso postavljene, ne velike, ni buljave, ni upale. Veoma dobro zatvorene sa čvrsto priležućim kapcima bez vidljive crvene vežnjače. Dobre oči i ispravan položaj očiju, uz pravilnu građu lobanje su veoma važni pri cunjanju u ševaru, gustim četinarima, trnju i jesenjim travama.

Uši: Visoko i široko usađene, ravne, bez uvrtanja, obešene neposredno iza očiju. Nisu preduge, nisu debele, mesnate i režnjaste. Dozvoljeno je kada su povučene ka napred, da dopiru do nosne pečurke. Deluju duže, nego što to stvarno jesu, zbog guste, duge, često ukovrdžane dlake.

Nos: Braon, pomičan. Nosna pečurka po mogućstvu velika i sa dobro otvorenim noz- drvama.

Vrat: Snažan, ali plemenit, nije kratak, bez bilo kakvog podgušnjaka, u grudi i leđa prelazi u lepoj liniji. Potiljak mora biti naročito znažan i jako mišićav da bi pas mogao aportirati srazmernu težinu.

Leđna linija: (od početka grebena do korena repa). Duža od visine grebena (mereno štapom). Greben visok i dug, leđa veoma kratka i zategnuta bez useka iza grebena. Bubrežni deo kratak ali širok, i duboko ka slabinama mišićav, blago zaobljen. Sapi su ravne i duge, zbog toga duboka i široka karlica i široka butina nalaze mesta za vezu, na osnovu čega proističe snaga i kvalitet zadnjeg dela.

Grudi: Od napred nisu uske, ovalnog poprečnog preseka, gledano sa strane duboke, u svakom slučaju toliko duboke da su dublje od laktova. Rebarni koš dug, posebno duga lažna rebra, dobro zaobljen, ali nikako bačvast, takođe ni ravan.

Stomak i bokovi: Od vitih rebara osrednje unazad prikupljeni.

Rep: Visoko usađen, u mirovanju nošen ravno ili na gore, ne strm uzdignut.Ispred divljači u živahnom pokretu. Umereno skraćen, da se spreči udaranje nogu pri cunjanju, tj. 1/3 dužine kod štenadi na sisi se odstranjuje srednje oštrim makazama za kupiranje ili nožem. Rep je dobro odlakan nešto dužom dlakom.

Prednji deo: Lopatica sa nadlaktičnom kosti pravi ugao od oko 90 stepeni. Nadlaktica u kretanju bliže uz grudi, ne srne .Veslati", u mirovanju sa laktom ravno naleže na grudi. Ravne, zapete i snažne noge stoje vertikalno ka zemlji. Posmatrano od napred spoljne linije prednjih nogu i šapa moraju činiti vertikalu ka zemlji i došaplje ne srne odstupiti od vertikale ni unutra, a još manje napolje. Gledano sa strane došaplje ne treba da je vertikalno, već blago koso upravljeno i napred ka zemlji stojeće. Cevanica, a naročito veze u zglobovima moraju biti zdrave i ne smeju biti limfatično naduvene. Došaplje je veoma jako i čvrsto i prelazi u jednu više kašikastu šapu. Mačije šape su nepoželjne. Prsti moraju biti dobro zatvoren jedan uz drugog, a dlaka između njih mora biti gusta. Jastučići su jedri i okrugli.

Zadnje noge: Butina je široko usađena na duge sapi, i proteže se u duge i široke „pantalone". Skočni zglob dobro uglovan i veoma snažan. Zadnje noge treba da stoje dobro napolje (daleko napolje), ne smeju biti ni strme, a još manje podvučene. Gledano od pozadi ne smeju biti ni sabljaste niti bačvaste ili kravlje, već spoljne linije međusobno moraju biti paralelne.

Odlakanost: Čvrsta, gusta, talasasta, duga dlaka, ne preduga, a još manje prekratka ili gotovo svilasta. Dlaka treba da je blago talasasta (kao astragan) ili ravna i gusto priležuća. Duža, tanja i svilasta dlaka je lovno neupotrebljiva i strana za prepeličara. Na potiljku, ušima i na sapima često ukovrdžana dlaka. Njuška, lice i gornji deo lobanje odlakani kratkom ali veoma gustom dlakom. Obostrano na grudima, često je prisutan žabo, zadnje strane prednjih nogu i butina, kao i rep dobro odlakani nešto dužom dlakom (rese). Uši su pokrivene kovrdžama ili gustom, talasastom dlakom koja se proteže i preko unutrašnjih ivica. Krajevi kožnog dela nisu vidljivi. Prostor između prstiju odlakan gustom, svrsishodnom, ali ne predugom dlakom. Kada je sneg duga dlaka između prstiju se skraćuje.

Boja: Uzgaja se u dva varijeteta.

a)Jednobojno tamno braon, puno puta sa belom oznakom na grudima i prstima, takođe sa crvenim ili žutim paležom iznad očiju, njušci, nogama i oko čmara, kao i lisičije i jelenje crveno. Boja zemičke je nepoželjna.

b)Braon sinjasto, a to znači da su na sinjastoj osnovnoj boji (bela i braon prisno pomešane) često braon glava, braon plećke takođe i braon plašt preko celih leđa.

Ovde pripada i braon belo tačkasto sa belom osnovnom bojom i tigrasto sa belo prskana i tačkasta osnovna boja i braon ploče, kao i trobojnost, a to znači braon sinjasto, prskano ili tigrasto sa žutim ili crvenim paležom, kao kod jednobojnog, zatim crveno ili oranž sinjast i prskan kod kojih se umesto braon pojavljuje crvena ili oranž.

Ozbiljne greške: Izražen stop. Greške zubala. Kapci koji nepriležu dobro, obešene, otvorene labrnje. Visina ispod 42 cm. Visokonogost, slabe kosti sa kratkim leđima, loši mišići na plećkama, iskrivljene noge i crna boja.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.