Ловачки савез Централне Србије (ЛСЦС) основан је 29. априла 2011. године, на основу Закона о дивљачи и ловству, Закона о удружењима и Статута ЛСС, ради ефикаснијег спровођења делатности од општег интереса (газдовања у ловству). ЛСЦС окупља 38 ловачких удружења са око 20.500 ловаца. Газдује са 36 ловишта на укупној површини од око 1.200.000 ха, у којима обитава разноврсна, многобројна и атрактивна дивљач
ИЗАБРАНО РУКОВОДСТВО ЛОВАЧКОГ САВЕЗА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ
Делегати Изборне скупштине Ловачког савеза Централне Србије, на седнци 24. јула 2019. године, изабрали су ново руководство. Ово су трећи редовни избори од оснивања овог Савеза, 2011. године.
За председника Скупштине ЛСЦС изабран је досадашњи председник Урош Ђоковић (ЛУ „Краљево“), а за заменика председника Скупштине Никола Лешјанин (ЛУ „Параћин“).
За председника Управног одбора, односно Ловачког савеза Централне Србије, изабран је досадашњи председник Томица Радосављевић (ЛУ „Сребрница“), а за његовог заменика Мирослав Петровић (ЛУ „Јухор“) из Расинског округа.
За чланове Надзорног одбора изабрани су: Милинко Мијаиловић (ЛУ „Чемерница“), Милан Пецић (ЛУ „Морава“), Бојан Стевановић (ЛУ „Шумадија“), Мирослав Ћурчић (ЛУ „Рашка“) и Мирољуб Чолић (ЛУ „Копаоник“).
У Суд части изабрани су: Вукашин Мијатовић (ЛУ „Чемерница“), Милан Живковић (ЛУ „Црни Врх“), Милија Радоњић (ЛУ „В. Милошевић“), Вељко Андрић (ЛУ „Баљевац"), Илија Ђорђевић (ЛУ „Јасеница југ“), Милош Стефановић (ЛУ „Б. Ђоновић“) и Милија Ђорђевић (ЛУ „Хајдук Вељко“).
Изборној скупштини ЛСЦС присуствовали су и: Братислав Ћирковић, председник ЛСС; Боривој Николић, из Румуније; Зоран Алексић, председник ЛС Југоисточне Србије; Илија Елезовић, председник ЛС КиМ и други гости.
Ловачко удружење „Варовнице“ у Младеновцу, и у овој, као и претходној години, увелико ради на изградњи савремених ловно – техничких објеката, уношењу дивљачи и очувању њихових станишта.
Међу најважније урађеним, су: изградња пољопривредно – економког објекта за складиштење хране за зимску прихрану дивљачи у Секцији Међулужје, у површини од 120 квадрата, куповина плаца од 20 ари у истој секцији, и куповина плаца од 10 ари, у Секцији Ковачевац, за изградњу ловно – туристичког објекта.
Према евиденцији одстрела дивљачи, до сада је у редовном лову одстрељено 45 срндаћа и 12 у комерцијалном, као и два назимета.
У три прихватилишта, у површини од по 45 ари, уноси се 3.000 фазанских пилића старости 6 – 7 недеља, а планира се убацивање и пољских јаребица.
Приметна је експанзија дивљих свиња које причињавају огромну штету пољопривредним усевима, као и нагло повећање броја паса луталица и мачака,што наноси велику штету дивљачи широм ловишта.
Интервју са Сашом Стаматовићем, в.д. директором Управе за шуме, за магазин „Ловачки гласник“
Господине Стаматовићу, путеви српског ловства у овом времену, све више су окренути европским токовима. Где ви видите место и улогу ловства Србије на мапи регионалног ловства?
Сталним радом на усаглашавању ловне легислативе са прописима и правилима Европске уније у области ловства и заштите животне средине и доследном спровођењу прописаних активности и мера за заштиту дивљачи као добра од општег интереса и њихових станишта, сматрам да смо постигли знатан напредак у области заштите и одрживог управљања овим природним ресурсима и заузели високу позицију на мапи регионалног ловства.
Морам да напоменем да је одрживо газдовање дивљачи и ловиштима основно начело на коме се заснива ловство Србије.
Из наведених разлога ловство Србије видим као једну од веома перспективних делатности, како са становишта унапређења бројних стања дивљачи и усклађивање њихове полне, старосне и трофејне структуре, тако и са становишта развоја ловног туризма, а нарочито у руралним срединама.
Заштита природе и дивљачи, и очување укупног биодиверзитета, један је од приоритетних задатака како Управе за шуме, тако и свих субјеката у ловству и шумарству. Који су значајни искораци у овој области?
Сви знамо да дуготрајна одрживост ловства зависи од здравих популација дивљачи и њихових станишта.
Значајан искорак видим и у све вишем нивоу одговорности према природи не само код ловаца, који су њени најактивнији и најискренији чувари, већ и код неловне јавности, што ме посебно охрабрује. Добро регулисано ловство, као делатност од општег интереса компатибилно је са заштитом природе и доприноси очувању укупног биодиверзитета.
Очување станишта дивљачи, изградња савремених ловно узгојних објеката, набавка модерне опреме, савремени узгој и уношење дивљачи, као и многе друге активности, увелико мењају ловство Србије. Шта вас храбри у овим активностима?
Примарни циљ Министарства је да кроз расподелу средстава из Буџетског фонда за развој ловства Републике Србије, свим корисницима средстава, а нарочито корисницима ловишта (ловачка удружења и јавна предузећа), омогући реализацију пројеката и програма, на основу којих ће се, уз поштовање научних и стручних методологија и принципа, системски и систематски успостављати, унапређивати и развијати стање дивљачи, ловства и ловног туризма на територији целе Србије.
Управо зато верујем да ће се у блиској будућности на простору наше земље у пуном обиму видети резултати нашег рада и улагања у развој дивљачи и ловства.
Разговарајући у бројним ловачким удружењима, с правом истичу, да је замаху српског ловства допринео и Буџетски фонд, који суфинансира и финансира многе пројекте ловачких организација. Како ви, са аспекта институције, оцењујете остварено?
Из Буџетског фонда за развој ловства Републике Србије, од његовог отварања, сваке ловне године се опредељују средства за послове којима се постижу стратешки и функционални развојни циљеви, стимулише заштита и унапређење стања дивљачи, промет уловљене дивљачи, унапређује стање у ловиштима, омогућује едукација ловних радника и ловаца и развија ловни туризам.
Расподела средстава из Буџетског фонда за развој ловства у Републици Србији кроз стратешки значајне пројекте и програме, које су израдили и спровели корисници ових средстава, велики је помак напред у развоју ловних потенцијала Србије, стварању поузданог и атрактивног пословног амбијента у ловном сектору, као и обезбеђивању стабилности прихода како корисника ловишта, тако и саме државе.
Чиме сте задовољни, са аспекта функцији на којој се налазите а шта вас искрено брине?
Задовољан сам успостављеним здравим партнерским односима између државне управе, корисника ловишта и осталих субјеката који се непосредно или посредно баве дивљачи и ловством и заједничким радом на доношењу и спровођењу одлука о управљању и газдовању дивљачи и ловиштима, чиме је испуњен основни услов за успостављање стабилног система ловства у Србији.
Наравно, увек постоје ризици који брину, али трудићемо се да их сведемо на минимум успостављањем адаптивног модела управљања дивљачи и ловством, уз спровођење квалитетнијег надзора и контроле.
Коју поруку упућујете ловцима Србије?
За стварање стабилног и јаког система одрживог ловства у Србији неопходна је одговорна, искрена и непрестана сарадња између свих учесника у том систему, од ловаца, ловачких удружења, ловачких савеза и ловачке коморе до других субјеката који се баве ловством, у складу са прописима и уз поштовање и примену стручних и научних достигнућа, стандарда и норми у ловној пракси.
Ловци морају бити свесни своје одговорности и савесни у спровођењу свих активности у којима учествују у ловиштима, јер ћемо само тако имати здрава станишта богата дивљачи и развијено ловство у Србији.
Хвала вам господине Стаматовићу на разговору за наш ловачки часопис и што сте обратили ловачкој јавности Србије, и шире!
Изборна скупштина заказана је за 24. јули 2019. године, у 18 часова, у Крагујевцу, у хотелу „Шумарице“
Управни одбор Ловачког савеза Централне Србије, на својој последњој седници у овом мандату, 15. јула 2019. године, утврдио је кандидациону листу за избор органа и тела ЛСЦС. Ово су трећи редовни избори од оснивања 2011. године.
Кандидат за председника Скупштине ЛСЦС је досадашњи председник Урош Ђоковић (ЛУ „Краљево“), а за заменика председника Скупштине Никола Лешјанин (ЛУ „Параћин“).
За председника Управног одбора, односно Ловачког савеза Централне Србије, предложен је на свим ловним окрузима, досадашњи председник Томислав Радосављевић (ЛУ „Сребрница“).
