Ловачки савез Централне Србије (ЛСЦС) основан је 29. априла 2011. године, на основу Закона о дивљачи и ловству, Закона о удружењима и Статута ЛСС, ради ефикаснијег спровођења делатности од општег интереса (газдовања у ловству). ЛСЦС окупља 38 ловачких удружења са око 20.500 ловаца. Газдује са 36 ловишта на укупној површини од око 1.200.000 ха, у којима обитава разноврсна, многобројна и атрактивна дивљач
НОВИ ЗАМАХ МЛАДЕНОВАЧКОГ ЛОВСТВА
Ловачко удружење „Варовнице“ у Младеновцу, и у овој, као и претходној години, увелико ради на изградњи савремених ловно – техничких објеката, уношењу дивљачи и очувању њихових станишта.
Међу најважније урађеним, су: изградња пољопривредно – економког објекта за складиштење хране за зимску прихрану дивљачи у Секцији Међулужје, у површини од 120 квадрата, куповина плаца од 20 ари у истој секцији, и куповина плаца од 10 ари, у Секцији Ковачевац, за изградњу ловно – туристичког објекта.
Према евиденцији одстрела дивљачи, до сада је у редовном лову одстрељено 45 срндаћа и 12 у комерцијалном, као и два назимета.
У три прихватилишта, у површини од по 45 ари, уноси се 3.000 фазанских пилића старости 6 – 7 недеља, а планира се убацивање и пољских јаребица.
Приметна је експанзија дивљих свиња које причињавају огромну штету пољопривредним усевима, као и нагло повећање броја паса луталица и мачака,што наноси велику штету дивљачи широм ловишта.
Интервју са Сашом Стаматовићем, в.д. директором Управе за шуме, за магазин „Ловачки гласник“
Господине Стаматовићу, путеви српског ловства у овом времену, све више су окренути европским токовима. Где ви видите место и улогу ловства Србије на мапи регионалног ловства?
Сталним радом на усаглашавању ловне легислативе са прописима и правилима Европске уније у области ловства и заштите животне средине и доследном спровођењу прописаних активности и мера за заштиту дивљачи као добра од општег интереса и њихових станишта, сматрам да смо постигли знатан напредак у области заштите и одрживог управљања овим природним ресурсима и заузели високу позицију на мапи регионалног ловства.
Морам да напоменем да је одрживо газдовање дивљачи и ловиштима основно начело на коме се заснива ловство Србије.
Из наведених разлога ловство Србије видим као једну од веома перспективних делатности, како са становишта унапређења бројних стања дивљачи и усклађивање њихове полне, старосне и трофејне структуре, тако и са становишта развоја ловног туризма, а нарочито у руралним срединама.
Заштита природе и дивљачи, и очување укупног биодиверзитета, један је од приоритетних задатака како Управе за шуме, тако и свих субјеката у ловству и шумарству. Који су значајни искораци у овој области?
Сви знамо да дуготрајна одрживост ловства зависи од здравих популација дивљачи и њихових станишта.
Значајан искорак видим и у све вишем нивоу одговорности према природи не само код ловаца, који су њени најактивнији и најискренији чувари, већ и код неловне јавности, што ме посебно охрабрује. Добро регулисано ловство, као делатност од општег интереса компатибилно је са заштитом природе и доприноси очувању укупног биодиверзитета.
Очување станишта дивљачи, изградња савремених ловно узгојних објеката, набавка модерне опреме, савремени узгој и уношење дивљачи, као и многе друге активности, увелико мењају ловство Србије. Шта вас храбри у овим активностима?
Примарни циљ Министарства је да кроз расподелу средстава из Буџетског фонда за развој ловства Републике Србије, свим корисницима средстава, а нарочито корисницима ловишта (ловачка удружења и јавна предузећа), омогући реализацију пројеката и програма, на основу којих ће се, уз поштовање научних и стручних методологија и принципа, системски и систематски успостављати, унапређивати и развијати стање дивљачи, ловства и ловног туризма на територији целе Србије.
Управо зато верујем да ће се у блиској будућности на простору наше земље у пуном обиму видети резултати нашег рада и улагања у развој дивљачи и ловства.
Разговарајући у бројним ловачким удружењима, с правом истичу, да је замаху српског ловства допринео и Буџетски фонд, који суфинансира и финансира многе пројекте ловачких организација. Како ви, са аспекта институције, оцењујете остварено?
Из Буџетског фонда за развој ловства Републике Србије, од његовог отварања, сваке ловне године се опредељују средства за послове којима се постижу стратешки и функционални развојни циљеви, стимулише заштита и унапређење стања дивљачи, промет уловљене дивљачи, унапређује стање у ловиштима, омогућује едукација ловних радника и ловаца и развија ловни туризам.
Расподела средстава из Буџетског фонда за развој ловства у Републици Србији кроз стратешки значајне пројекте и програме, које су израдили и спровели корисници ових средстава, велики је помак напред у развоју ловних потенцијала Србије, стварању поузданог и атрактивног пословног амбијента у ловном сектору, као и обезбеђивању стабилности прихода како корисника ловишта, тако и саме државе.
Чиме сте задовољни, са аспекта функцији на којој се налазите а шта вас искрено брине?
Задовољан сам успостављеним здравим партнерским односима између државне управе, корисника ловишта и осталих субјеката који се непосредно или посредно баве дивљачи и ловством и заједничким радом на доношењу и спровођењу одлука о управљању и газдовању дивљачи и ловиштима, чиме је испуњен основни услов за успостављање стабилног система ловства у Србији.
Наравно, увек постоје ризици који брину, али трудићемо се да их сведемо на минимум успостављањем адаптивног модела управљања дивљачи и ловством, уз спровођење квалитетнијег надзора и контроле.
Коју поруку упућујете ловцима Србије?
За стварање стабилног и јаког система одрживог ловства у Србији неопходна је одговорна, искрена и непрестана сарадња између свих учесника у том систему, од ловаца, ловачких удружења, ловачких савеза и ловачке коморе до других субјеката који се баве ловством, у складу са прописима и уз поштовање и примену стручних и научних достигнућа, стандарда и норми у ловној пракси.
Ловци морају бити свесни своје одговорности и савесни у спровођењу свих активности у којима учествују у ловиштима, јер ћемо само тако имати здрава станишта богата дивљачи и развијено ловство у Србији.
Хвала вам господине Стаматовићу на разговору за наш ловачки часопис и што сте обратили ловачкој јавности Србије, и шире!
Изборна скупштина заказана је за 24. јули 2019. године, у 18 часова, у Крагујевцу, у хотелу „Шумарице“
Управни одбор Ловачког савеза Централне Србије, на својој последњој седници у овом мандату, 15. јула 2019. године, утврдио је кандидациону листу за избор органа и тела ЛСЦС. Ово су трећи редовни избори од оснивања 2011. године.
Кандидат за председника Скупштине ЛСЦС је досадашњи председник Урош Ђоковић (ЛУ „Краљево“), а за заменика председника Скупштине Никола Лешјанин (ЛУ „Параћин“).
За председника Управног одбора, односно Ловачког савеза Централне Србије, предложен је на свим ловним окрузима, досадашњи председник Томислав Радосављевић (ЛУ „Сребрница“).
ЛОВ ДЕО НАЦИОНАЛНЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ UNESKU-a?
Тамаш Маргеску, директор CIC-a:
ЛОВ ДЕО НАЦИОНАЛНЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ UNESKU-a?
# Крајем маја, у време одржавања XI међународног сајма лова, риболова и ловног туризма „Крагуј М“, господин Тамаш Маргеску, директор CIC-a, боравио је у Крагујевцу, којом приликом је дао интервју „Ловачком гласнику“
* Господине Маргеску, ловци Шумадије и Србије, захвални су што у време Сајма лова, боравите у месту најстаријег ловачког удружења у земљи. Где видите српско ловство у интеграционим процесима Европе?
- Велика ми је част што сам посетио овај Сајам лова, којом приликом сам се сусрео са многим важним људима у ловству Србије, па чак и из Македоније, али и људима из политичких и других структура. Ловство Србије, неби требало да понови грешку коју су направили ловци у садашњој Европској Унији, да игноришу све већи утицај очувања природе. То води до беспотребних сукоба и конкуренције. Значи, очување врста и станишта мора бити приоритет ловцима, те је стога потребно да се односи са органима за заштиту природе и невладиним организацијама ускладе кроз ефикаснију сарадњу. То значи да лов у Србији, мора бити опрезан у релевантним условима приступања ЕУ.
* Ваше искуство је богато! А конвенције и одлуке CIC-a битне за будућност заштите и очувања природе и дивљачи. Шта су по вама садашњи најпречи задаци ловаца?
- Ловци на локалном нивоу често незнају шта њихова организација на међународном нивоу – CIC, ради за њих. То није њихова кривица а ни кривица CIC-a. Једноставно, CIC није у могућности да комуницира директно на локалном нивоу. Руководство асоцијација на регионалном и националном нивоу треба да цени ствари које остварује CIC, и да верује својим лидерима. Нама је потребна широка подршка када се боримо са антиловачким организацијама на глобалном нивоу. Очекујемо да се и српски ловци придруже иницијативи CIC-a „Један евро по ловцу“, чиме би се допринело остваривању исказаних циљева. Такође, ловци би требали да престану да се свађају већ да се удруже и унапреде репутацију лова и очување биодиверзитета. Ловци би морали да се понашају етички, да се не изолују и буду креативни део друштва. Али, битно је и стално образовање младих ловаца.
* На којим новим задацима и програмима сада раде стручни тимови CIC-a?
- У овом тренутку покушавамо да подржимо земље чланице ЕУ да промене статус „великих звери“, у контексту заштите природе, и да популације врста остану прикладне одрживом лову. У оквиру румунског председавања ЕУ на министарској конференцији у Букурешту, присуствоваће и CIC. Стога организоваћемо припремни састанак на коме ће бити представници свих националних савеза источне и средње Европе. Рационализацијом буџета за комуникације са јавношћу омогућиће се нови начини комуницирања на глобалном нивоу. Наша следеће Генерална скупштина одржаће се у Риги (Летонија), где ћемо се концентрисати на састављање међународне конференције о комуникацијама у ловству. Битно је и то да радимо да лов по себи постане део националне нематеријалне природне баштине. Већ смо ово постигли у три земље па би покушали да се ово признање постигне и на UNESCO-вом нивоу. Можете ли помислити на још коју бољу заштиту лова од тога. И у Паризу, на Светској организацији за заштиту животиња (OIE), нашој партнерској организацији, важна тема је била сузбијање болести афричке свињске куге.
* Како бисте данас ловцима Србије представили CIC?
- Ваш CIC је прославио 2018. године, 90 година постојања. Оснивачи су још тада схватили важност одрживог коришћења и очувања дивљих животиња далеко пре већине еколошких покрета. Током своје историје CIC је развио повезаност конзервације, управљања дивљачи и одрживог лова. CIC је данас активан у више од 80 земаља као међународно политички независно саветодавно тело, при чему ужива чланство влада у 29 држава, и многих удружења, универзитета, стручњака и индивидулних чланова широм света. Уједињени смо са јединим заједничким циљем: да се природа одржава за будуће генерације кроз одрживу употребу природе. Седиште CIC-а је у Маађарској, где ужива имунитет и привилегије дипломатске мисије одобрене од Владе ове државе. CIC је стекао глобално признање као независни саветник у очувању ресурса дивљих животиња кроз практичан рад на терену, промовисање принципа одрживе употребе кроз очување екосистема. Пружамо помоћ у политици и закону о развоју дивљих животиња и сарадњи са организацијама Уједињених нација као што у UNEP i FAO, како би се помогло у имплементацији шема управљања дивљим животињама. Блиско сарађујемо са IUCN у спровођењу свих међународних еколошких конвенција које су важне за очување и управљање дивљим животињама. CIC је основао и заједничко партнерство за одрживо управљање дивљим животињама CPW. Кроз своја три одељења (политика и право, примењена наука и култура) CIC спроводи пројект , формулише препоруке и организује научне конференције везане за специфичне аспекте очувања и употребе дивљих животиња као и традиције лова.
* Сумирајући ову краћу посету ловцима централне Србије, која би била Ваша порука?
- Одржавајте ваше предивне пределе, не интензивирајте своју пољопривреду према „зеленим пустињама“, користите своју биолошку разноликост у корист природе, људи и лова. Наставите да будете поносни ловци као што јесте, и да преносите све у очувању врста и станишта, широј јавности.
* Шта радите као кровна организација на информисању националних и регионалних ловачких савеза?
- Блиско сарађујемо са великим броје савеза и удружења, али сигурно не чинимо довољно. Зато смо недавно одлучили да организујемо посебно окупљање председника националних и регионалних асоцијација лова, у оквиру наше следеће Генералне скупштине у Риги. Очекујемо да ће тамо бити идентификован нов начин и средства за интензивирање наше сарадње са савезима и удружењима.
