Ловачки савез Централне Србије (ЛСЦС) основан је 29. априла 2011. године, на основу Закона о дивљачи и ловству, Закона о удружењима и Статута ЛСС, ради ефикаснијег спровођења делатности од општег интереса (газдовања у ловству). ЛСЦС окупља 38 ловачких удружења са око 20.500 ловаца. Газдује са 36 ловишта на укупној површини од око 1.200.000 ха, у којима обитава разноврсна, многобројна и атрактивна дивљач
1. коло Шумадијске лиге 2016
1. коло Шумадијске лиге 2016. одржано је дана 19.06.2016. године у Јежевици.
Резултате 1. кола можете погледати на сајту ЛУ "Шумадија" на адреси:
Да Ловачко удружење „Шумадија“, у свом ловишту „Лепеница“, има све више капиталне дивљачи, потврда је домаћинског рада и доброг газдовања. Недавни одстрел капиталног дивљег вепра, у атару Грошнице, потврдио је ову констатацију.
Ловцу Горану Краговићу, ове јунске ноћи, заједно са месецом осмехнула се и срећа. Одстрелио је дивљег вепра који је са преко 200 килограма крстраио овим Грошничким ћувиком.
По речима окупљених око овог вредног улова: Милосава Зимоњића, председника, Драгана Губеринића, секретара и Чекановића, члана УО, као и представника Стручне службе: Синише Недељковића, управника и Зорана Симовића, ловочувара, овакви улови више нису реткост у овом богатом шумадијском ловишту, кроз које данас радо пролазе и многи ловци туристи.
Одстрели и друге високе дивљачи указују на вредне ловце „Шумадије“ који доминантно газдују овим пределима централне Србије.
Ловачко удружење „Морава“ у Ћуприји, овог викенда обележило је 120 година организованог ловства. Ово удружење са преко 500 ловаца убраја се у веома организована ловачка удружења на просторима Србије.
Свечаностима, поред ловаца удружења, присуствовали су и Томица Радосављевић, председник, Урош Ђоковић, председник Скупштине и Драган Губеринић, секретар Ловачког савеза Централне Србије, Илија Елезовић, председник Ловачког савеза Косова и Метохије, председници ловачких удружења из Деспотовца, Параћина, Крагујевца, Ресавице, Бунара, Великог Поповића и других места.
Посебна пажња посвећена је побратимским ловачким удружењима из Александрова, Србице и Димитровграда.
Истакнутим ловним радницима, председник ЛУ „Морава“ Милан Пецић, уручио је пригодне плакете, а Томица Радосављевић, председник ЛСЦС, уручио је ловцима овог удружења бронзане, сребрне и златне плакете овог савеза.
Поводом јубилеја објaвљена је и монографијa „Кад „Морава“ ловством плени“, аутора Свете Маџаревића.
У Дому пријатељства ловаца Србије и Румуније у Лужницама, 27. маја, отпочели су традиционални 23. српско – румунски сусрети пријатељства, на тему „Очување старог грaдитељства као културно - историјског и националног наслеђа“ и 9. српско – румунска сликарска колонија „Ђурђевдански видици“ на тему лова, природе и дивљачи.
Ове сусрете отворио је и на њима говорио Томица Радосављевић, председник Ловачког савеза Централне Србије, а присутнима су се обратили и Боривој Николић, члан CIC-а из Румуније, Мирко Радосављевић, ловац из Деспотовца, Милорад Илић, из Темишвара и многи други.
И ови сусрети показали још једанпут нераскидиво пријатељства народа Србије и Румуније, као и везу ловачких, сликарских, књижевних и традиционалних организација две земље.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ПОВОДОМ 8. МЕЂУНАРОДНОГ САЈМА „КРАГУЈ М“
На сусрету представника медија и организатора Осмог међународног сајма лова, риболова, ловног туризма и наутике „Крагуј М“ у Крагујевцу, који се одржава од 26. - 29. маја 2016. године, пре свих фирме „Метеор стил“, затим Ловачког савеза Централне Србије и Крагујевачког сајма, указано је на значај ове изложбено-продајне манифестације у овом делу Србије.
Драгољуб Димовски и Томица Радосављевић, председник Ловачког савеза Централне Србије, најавили су и пратеће сајамске манифестације, као што су Саветовање о унапређењу популације зеца у нашим ловиштима, кување ловачког гулаша, и низ других садржаја који доприносе успешности ове манифестације, поред 30 реномираних излагача из свих делова наше земље.
Свечано отварање Сајма најављено је за четвртак 26. маја 2016. године, у 11 часова.
Ловачко удружење “Краљево“ из Краљева прво је удружење у Србији које је имало воље и потребу да се упусти у вештачку призводњу дивљег зеца чији су матични фондови на доњој граници задњих неколико година како у краљевачким тако и осталим ловиштима у окружењу.
Од идеје, преко пројекта који је урадио Марко Павловић из стручне службе Ловачког савеза Централне Србије, до аплицирања за средства из Буџета за подстицај и развој ловства Републике Србије није прошло пуно времена. У ресорном Министарству су имали разумевања за овакав пројекат, посебно што је први те природе у Србији па су средства одобрена и уговор потписан на задовољство и захвалност краљевачких ловаца.
Одмах се приступило изградњи репро центра, а за организацију био је задужен руководилац Службе Ловачког удружења Лазар Милутиновић. За релативно кратко време уз несебичну помоћ ловаца Трњаковић Милана, Мартић Милорада, Срећковић Петра, Младеновић Петра и Мајсторовић Зорана Кинеза изграђен је објекат на земљишту удружења у Витановцу десетак километара надомак Краљева.
Оно што је следило и што се годину дана очекивало са великим нестрпљењем и знатижељом било је убацивање матичног запата у кавезе репро центра. А онда следи мукотрпан рад стручне службе пун неизвесности у очекивању прижељкиваних резултата који на срећу краљевачких ловаца нису изостали.
Први подмладак – окот појавио се половином фебруара, а следећи четрдесетак дана касније, а тренутно смо у исчекивању трећег кола зеца како то ловци популарно кажу. Сва догађања у репро центру помно се прате и ревносно бележе до најситнијег детаља од стране Ненада Васиљевића младог шумарског техничара који тренутно о њему води бригу са циљем да што прецизније дођемо до сопствених података и искустава која ће допринети што бољим резултатима у овој пионирској производњи.
Приоритет у овој години биће да се увећа матични запат и експериментално убаце прве количине у унапред припремљене делове ловишта, који ће се посебно надзирати и третирати како би овај пројекат у целини оправдао очекивања.
Ловачко удружење “Краљево“ из Краљева прво је удружење у Србији које је имало воље и потребу да се упусти у вештачку призводњу дивљег зеца чији су матични фондови на доњој граници задњих неколико година како у краљевачким тако и осталим ловиштима у окружењу.