У Брусу је, 9. фебруара 2013., по 18. пут одржан традиционални лов на вука, под називом „У походе копаоничком вуку“.

Поменутог дана, у цик зоре се у Влајковцима надомак Бруса окупило скоро 300 ловаца, који су имали прилику да неколико сати уживају у прелепим пределима поткопаоничког краја, да шетају нетакнутим шумама, да газе и до пола метра заосталог снега и да се надмудрују са господарем овог дела Србије - вуком.

До поднева је трајао лов, а након тога је, како је ловачки обичај и ред, домаћин угостио све учеснике лова у сали Основне школе у Брусу. Било је, у том тзв. „другом полувремену“ добре хране, добре музике, дружења, ловачких прича и причица и размена искустава ловаца из скоро целе Србије. За потпун угођај, била је организована и ловачка лутрија, са бројним вредним наградама. Једино није било улова.

Председник ЛУ „Копаоник“ из Бруса, Драган Ђорђевић, поздравио је све присутне у име свог ЛУ, захвалио се свим ловцима што су им указали част својим присуством у Брусу и истакао да је сваки лов, а нарочито на вука, неизвестан, да некада ловци надмудре вука, а много чешће вукови измакну ловцима, али да је и то лов, те да ловци настоје да негују дружења попут овог и сарадњу са колегама у целој Србији, а да одстрел никада не буде приоритет.

Свака част на оваквим речима и на оваквим, правим ловачким ставовима копаоничких ловаца!

    Нема ловца који је гостовао у ћупријском ловишту а да не прокоментарише да је оно српски ловачки „Елдорадо“. Богатство ловиште потврђују и месни ловци, који су ових дана сваког викенда у ловишту уништавајући штеточине и износећи храну за дивљач. Према подацима до сада је изнето 2 тоне балираног сена, као и две тоне соли, а нема викенда да већина од 415 ловаца, са пуним ранчевима кукуруза не хрли у ловиште.
    А, када је леп дан онда вредни ловци граде бројне ловно – техничке објекте, каже Милан Пецић, председник ЛУ „Морава“. Зато, данас имамо 115 високих, квалитетних и покривених чека. Уз сваку чеку изграђено је хранилиште и солиште.

    Захваљујући побратимском удружењу из војвођанског Александрова, одвија се и размена дивљачи. Сваке године Војвођани доносе ухваћене зечеве у ловиште својих побратима на Морави а Моравци њима односе фазане из своје фазанерије, која има матично јато од 300 кокица и 50 фазана. Ово је најлепши пример ловачке солидарности и истинске слоге која отвара нове путеве сарадње, па није случајно што ово моравско ловиште многи називају правим  ловачким „Елдорадом“.                              С.М.

     У већини ловачких удружења, јануар, фебруар и март, су месеци у којима се организују бројне ловачке манифестације које се огледају у саборима, хајкама, забавама и другим ловачким сусретима. На њима поред ловаца тог ловачког удружења учествују и ловци из других места. То је и повод да поред обиласка терена, одстрела штеточина и изношења хране и соли за дивљач, остваре и један од најважнијих постулата ловства, а то је дружење.

     После оваквих одржаних скупова, све се углавном завршава ловачким ручковима и гозбама. И тако, уз добру музику, дају себи прави одушак до неких нових сусрета и виђења. 

      Умро је најстарији ловац Жупе - Предраг Гага Новаковић, који је рођен 1923. године. Ловом се почео бавити од 1949. године. Као један од угледних ловаца прво крушевачког а затим александровачког краја, био је у многим управама и ловачким комисијама у Александровцу.

Више пута је одликован и проглашен за почасног члана ловачког удружења. Редовни је ловац био све до своје смрти.

Пуне 63 године са ловцима свог Лаћиследа и Жупе ишао је у лов. Остао је упамћен по многим ловачким саветима и жељи да ловачко дружељубље и даље буде кључ успеха ловачких организација.

    „VI КАЛИПОЉСКА ЛИСИЦА 2013“, традиционална ловачка манифестација коју организују ловци Жабара, затим Ловачка секција „Опленац“ и наравно Ловачко удружење „Карађорђе“, у Тополи, и ове године 10. фебруара, окупила је већи број ловца из читаве Шумадије. Мада улова није било нешто више ипак ловачког дружења је било на претек.

    Овом приликом одстрељена су два шакал, једна лисица и две куне белице. Поздрављајући учеснике ове манифестације, председник ЛУ „Карађорђе“, Велизар Миљковић, је рекао да се само кроз овква и слична ловачка дружења негују ловачка пријатељства и штити ловише од великог броја предатора који представљају велику напаст за ловну дивљач.            С.М.

   У срцу ловишта Жупа-Александровац, такозваном горњем делу Жупе, смештено је природно станиште дивљачи - резерват дивљих свиња. Без обзира на законску регулативу да ли треба да постоји или не, природно станиште дивљачи или резерват, ловци Жупе чувају тај део ловишта као нешто своје најдрагоценије. И увек када нема довољно хране на Жељину, Копаонику или Гочу, свиње се спуштају у тај део ловишта, где их ловочуварска служба редовно прихрањује. Знамо, да су штете на пољопривредним културама од стране дивљих свиња велике, али уз велико разумевање локалног становништва исплаћују се реалне штете. Због присуства дивљих свиња повећана је и бројност вукова.
Али не може све бити идеално, јер природи и дивљачи као њеном саставном делу може наудити само човек. И, тако неки људи, вероватно са јаким генима свог пра претка решили да мало смање број дивљих свиња у ловишту. Руке у џепове, бунда на себи, секира под пазухом, ручна тестера, клешта, нож у џепу, САЈЛА НА РАМЕНУ, као тобоже иду да вуку дрва. Свако би рекао дрвосече, или зимски мученици, јер немају чиме да извуку дрва из шуме, па понели сајле и жице. А они, уствари, праве замке за свиње и постављају их на утабаним прелазима дивљачи. Мало кукуруза на стазе којим хода дивљач, а замке већ постављене и готово – ухваћена дивљач. Дивљач умире у најстрашнијим мукама, уколико је они не обиђу на време и искасапе ножевима.

Само ове године, у Жупи, доказано је да је ухваћено 10 комада дивљих свиња. Ловочуварска служба уклања замке, а дане и ноћи проводи поред постављених замки, небили се ухватили криволовци. Зна се који су али нема увек правих доказа. Исти људи се прате, али узалуд.
Као и свему, и томе дође крај. Дана 4.јануара 2013.године, у раним јутарњим сатима, ловочувари Петровић Радослав и Поповић Александар, ухватили су на лицу места Ф.Г. и Џ.Г., криволовце који су дошли да обиђу замке и виде има ли улова и да их преместе на другу локацију.
У рукама секира, ручна тестера, клешта.....Окренуше леђа да их не ухвати фотоапарат једног ловочувара. Када су видели да су ухваћени понудили су нагодбу ловочуварима, што је чуо и председник Удружења док га је телефоном извештавао ловочувар.
Као врхунац цинизма изјавише да су дошли „да скину замке да се случајно не ухвати нека дивља свиња“. Против починиоца је покренут кривични поступак, одузети су предмети извршења дела. У жељи да се то више не понови у ловишту Жупа у току је инсталирање једне врсте специјалног надзора над тим делом ловишта. О овом немилом догађају из Александровца нас је обавестио и послао слике Драгутин Обрадовић.

       Ловци Ресавице и ове зиме не мирују. Уз доста труда, скоро свакодневно су у ловишту. Највећи проблем им изазивају предатори којих ове зиме има у изобиљу. Па обилазећи хранилишта није редак случај да се суоче са многим штеточинама.
        Ипак, ловци Поповњака, уз доста напора, али захваљујући доброј сарадњи са месном заједницом трајно су решили питање ловачког дома, односно обезбеђења добрих услова за смештај и боравак ловаца и гостију у овом селу.
        Сређена је и фасада на управној згради Ловачког удружења „Бељаница“, изграђено више затворених чека, два мрциништа због повећани бројности вука и сређена три стара „Моравина“ инкубатора, док су радови на изградњи хладњаче у завршној фази и иста ће бити у употреби већ у мају.
       Ове године, ово ловачко удружење обележава и 55 година постојања, што је и повод повећаног броја приправника и младих ловаца, јер је у овом крају све већи интерес младих за бављењем ловом и узгојом дивљачи.                                      С.М.