„ЛОВАЧКИ КАЛЕНДАР 2013.“

         Већ седму годину заредом, за све љубитеље природе, пасиониране ловце и узгајиваче дивљачи, изашла је књига „Ловачки календар” за 2013. годину.

Ово популарно ловачко штиво садржи поглавља о узгоју дивљачи, газдовању ловиштем, кинологији, балистици, ловним сезонама, радовима у ловишту, препарирању, ловачкој кухињи...

Књига је опремљена врхунским фотографијама природе и дивљачи, а цена јој је 350 динара са поштарином.

Сви заинтересовани могу да је наруче на телефон: 069/ 29 09 948.

     Чини се да у овим временима свеопште кризе и потешкоћа у ловиштима Србије, Ловачко удружење „Владан Милошевић“, у Книћу, ређа добре резултате и успехе. Ако почнемо редом са набрајањем оствареног, списак је заиста дугачак. Али, ипак, кренимо редом.

      Пре свега, ту су нове савремено опремљене просторије удружења са пословним простором, библиотеком, угоститељским делом и гардеробом за ловочуваре. Затим, набавка чамца за лов на Гружанском језеру, изградња савремених затворених чека, хранилишта за црну дивљач, засађивање парцела кукурузом, пшеницом и овсом у површини од 3,5 хектара, набавка оружја за ловочуварску службу и потребе ловног туризма, набавка два мотора „кросера“ од 250 кубика и и генерално сређивање џипа „опел фронтере“...

       Одлуком Скупштине Ловачког удружења „Шумадија“, у Крагујевцу, овдашња Фазанерија у Шумарицама, једна од најопремљенијих и најуређенијих у Србији, због значајних губитака у производњи и лоших финансијских ефеката, престала је са радом, на годину дана. У периоду мировања обавиће се комплетна здравствено санитарна заштита објеката и савремених волијера, које се простиру на четири хектара.

        Фазанерија у Шумарицама, изграђена је 1965. године, пресељењем  старе фазанерије са Кошутњака, тако да је производња у успешним годинама рада достизала и 25.000 фазанских пилића.

      Од почетка ове јесење ловне сезоне, са разних подручја Србије, па и из ловишта централне Србије, стижу немиле вести о разним незгодама у лову, а најчешће - рањавању ловаца. Ове вести, дижу на узбуну читав ловачки корпус а пре свега груповође, да пре почетка сваког лова упозоре све учеснике лова о савесном и одговорном руковању ловачким оружјем.

      Чини се, да је дошло време да још једанпут сами пред собом и својом савешћу, подигнемо глас  и укажемо на неодговорно, бахато и дрско понашање појединаца који у трци за што већим уловом не презају да подигну пушку и онда када је то немогуће безбедно учинити, због лоше прегледности терена. Последице тога су и рањавања својих ловних другова, као што су случајеви у чачанском, крушевачком и горњомилановачком крају.

       Зато, и овом приликом апелујемо на своје ловне другове да буду опрезни и не дозволе себи да до оваквих немилих ситуација долази, јер само будност и опрез у лову, доносе спокој и мир међу ловцима. Тиме се чува и негује ловачка етика али и ловачко другарство.

                                                                                                              „Ловачки гласник“

    О две даме, ових дана се увелико говори у Рачи. Обема љубав су пушка и варјача. Ваљда, настављајући породичну традицију , Драгана Стевановић, из Саранова и Верица Глишовић, из Бошњана, поред редовног посла, радују се и лову, јер нема ловног дана или рада у ловишту да се ове две даме не појаве, барабар са својим колегама.

    Драгана Стевановић, са својих 27 година, поносно наставља породичну традицију свога деде Милована Игњатовића, оца Зорана и брата Драгана, док јој муж Горан, важи за једног од бољих фудбалера овог краја.

    И, Верица Гајовић рођена 1974. године, показала је своју велику љубав према природи и дивљачи, а од малих ногу радовала се лову гледајући, како каже, читав комшилук кад пође у лов. Ловом се бави и супруг Милан.

     Њима је и Ловачко удружење „Градиште“, у Рачи, недавно уручило заслужена признања за њихово изузетно ангажовање у ловству рачанског краја.

                                                                                                                           С. М.

      Крајем октобра одржани су Деветнаести српско – румунски сусрети пријатељства ловаца, у Лужницама, код Крагујевца. Већ скоро две деценије ловци Шумадије, успешно сарађују са ловцима Жупаније Караш Северин, што је потврђено и на овогодишњем сусрету ловаца Белобрешке и Лужница.

  Око тридесет ловаца из пријатељске Румуније допутовало је на тродневно дружење у ово шумадијско место. Са њима допутовали су и чланови њихових породица. Поред заједничког лова на фазана и зеца за госте приређено је и незаборавно дружење у Дому пријатељства Србије и Румуније у Лужницама. Договорено је да узвратна  посета ловцима Румуније буде од 7. до 9. децембра, ове године. Значајну пажњу на овим сусретима ловци су посветили предлогу и иницијативи за обележавање двадесетогодишњег јубилеја, наредне године.

ЛОВЦИ ПРЕПОРОДИЛИ ДРАГАЧЕВСКИ КРАЈ

    Осим трубе, Гуча је надалеко позната и по ловцима, који мноштвом програма и активности, доприносе препороду овог драгачевског краја. Зато, и недавни избори, на седници Скупштине, у Горачићима, потврдили су опредељење ловаца, да тим који побеђује не треба мењати. Тако је Управни одбор остао у старом саставу уз незнатне измене руководства.

     Један од највећих доајена ловства у овом крају, Миленко Рудинац изабран је за председника гучанских ловаца, Милан Алемпијевић за председника Скупштине, а Миломир Ракићевић за секретара.

      Осим чланова Скупштине и ловаца овог краја, Скупштини у Горачићима, присуствовали су представници ресорног министарства, Слободан Јоловић, председник Општине у Лучанима, Томица Радосављевић и Урош Ђоковић, председници УО и Скупштине ЛСЦС, председници ловачких удружења: Крагујевца, Ивањице, Пожеге, Ариља, Чачка, Тополе, Јежевице, Мрчајеваца, Краљева, Страгара, Горњег Милановца, и други.

     Досадашњи председник Славко Царевић, обраћајући се делегатима и гостима, посебно је указао на досадашњи рад Ловачког удружења „Драгачево“, али и на будуће активности.

    -  Сложношћу ловаца овог краја и несебичним радом успели смо да остваримо овако изузетне резултате, казао је Славко Царевић. Очуван је и увећан матични фонд дивљачи а реинтродукција срнеће дивљачи у Горњем Дубцу, допринела је снажном увећању фонда, а тиме и прве одстреле у овој години, у складу са законским прописима. Изношењем хране и медикамената доприносимо очувању дивљачи. Зато, активно радимо и на опоравку фонда.

                                                                                                      С. М.