
Ловачки савез Централне Србије
У Крагујевцу је, 29. априла 2011.године направљен историјски искорак у ловству Србије.
Формиран је Ловачки савез Централне Србије.
За заступника Ловачког савеза Централне Србије, до избора свих органа овог савеза, избран је Томица Радосављевић. Све одлуке на Оснивачкој скупштини донете су једногласно, вољом представника 38 ловачких удружења са простора централне Србије.
Поред Ловачког савеза Војводине и Косова и Метохије, сада је под “кровом” Ловачког савеза Србије још један – трећи ловачки савез, из 'срца' Србије. Овај трећи и најмлађи ловачки савез, за разлику од два покрајинска, пре свега је производ транзицијских процеса.
О томе и новонасталом стању у ловству Србије разговарамо са Милорадом Перовићем, потпредседником Светске ловачке асоцијације.
- Формирање Ловачког савеза Централне Србије у складу је са новим Статутом Ловачког савеза Србије. Симболично речено, као “жиранти” тог чина, на Оснивачкој скупштини у Крагујевцу били су и представници Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, затим генерални секретар Ловачког савеза Србије Александар Ћеранић, па председник Скупштине Ловачког савеза Војводине Марко Тица и председник ЛСВ Милош Беуковић – коментарише Перовић. Да ли је ово нормалан след догађаја, с обзиром на чињеницу да одавно постоје покрајински ЛС, Војводине и Косова, а сада настаје и трећи? - Новоформирани Савез није проистекао као последица формирања Савеза Војводине и Космета. Тачно је да је Ловачки савез Србије дошао у незгодну ситуацију након преноса надележности републичке Владе на покрајинску. Ловачки савез Војводине има заокружено питање ловства на својој територији. Ловци Војводине имају пуно разлога да буду задовољни, за разлику од колега из централне Србије. Је ли у питању децентрализација која, како неки сматрају, води још већем слабљењу Ловачког савеза Србије, или се, како се са многих места чује, руководство ЛСС понаша самозадовољно и окренуто личним интересима, па је и то повод за самоорганизовање ловаца по регионалном принципу? - На крагујевачкој Скупштини могли су да се чују суштински разлози за оснивање новог Ловачког савеза. Нисам видео ничију намеру да уруши Ловачки савез Србије, који постоји више од једног века. То би био недопустив и неопростив грех, а и Међународни савет за заштиту дивљачи, чији сам члан, не би био таквим нечим одушевљен. С друге стране, Ловачком савезу Србије најхитније је потребна озбиљна реформа како би могао да опстане у времену тешком за народ и државу. Волео бих да су најодговорнији у ЛСС свесни стања у ком се налазе. Примера ради, ЛСС има примедбе на нови Закон о ловству, а из Министарства стално одговарају да су представници ЛСС дали сагласност на предложени текст Закона. Ловци знају да су у Министарству у праву кад то тврде. Да ли би било боље да је уместо назива савез употребљен неки други термин, како се не би стварала забуну који је савез национални и кровни, који нас представља у свету? - Савезу централне Србије тек предстоји регистрација код надлежних органа, па није касно да се, евентуално, размисли и о имену. ЛСС је члан ЦИЦ и ФАЦЕ, и он једини представља Србију пред међународним ловачким организацијама и јавношћу. Председник нашег савеза ће предводити делегацију нашег савеза на Скупштини ЦИЦ у Санкт Петербургу у првој половини маја. У томе, дакле, нема ничег спорног, и зна се која је организација кровна, односно национална. Да ли ће, ипак, бити неког паралелизма у Србији, бар у периоду док се и кровна ловачка организација не прилагоди и престроји у складу са транзицијским процесима ? - Поделама се понекад ствари доводе до апсурда. Ако наставимо да ловство водимо тим путем, дивљачи ће у овом делу Европе бити све мање, а ловство у хаотичном стању. Мој предлог је да се (пре)осталим ловним областима, источној, западној и јужној Србији, понуди да приступе новоформираном Савезу централе Србије. Тако обједињен, Савез био би кадар да одговори изазовима садашњег тренутка. У супротном, као и до сада, бавићемо се уносом фазанчића у ловишта или једнократном новчаном помоћи друштвима, умсто да прихватимо улогу коју су нам намениле спацијализоване организације Уједињених нација, глобално признајући ловству статус неизоставне карике у опстанку биодиверзитета и заштите човекове околине – закључује Перовић
(чланак из листа ЗОВ)
|