Да и Централна Србија има шта да понуди у ловном туризму, показало се након овогодишње посете ловиштима у Шумадији ловаца из Европе, који су се пут Србије упутили ради лова на срндаћа и дивље свиње.

У првом организованом лову, на самом отварању сезоне на срндаћа, у ловиштима „Гружа“, ловачког удружења „Владан Милошевић“ из Кнића, „Лепеница“, ловачког удружења „Шумадија“ из Крагујевца, „Сребрница“, ловачког удружења „Сребрница“ из Страгара и „Буковац“, ловачког удружења Градиште из Раче, ловили су ловци из Данске. Презадовољни теренима за лов, бројношћу дивљачи, а надасве одличном организацијом лова и услугом, брзо су одлучили да своју посету понове већ у овој години. Иако су првенствено дошли да испитају нову територију за данске ловце, имали су среће да одстреле 5 срндаћа (уз неколико промашених), од којих су 2 оцењена бронзаном медаљом (срндаћ из ловишта „Сребрница“ је имао 108,75 CIC поена, а онај из ловишта „Буковац“ 106,25 CIC поена). Ово су прве медаље одстрељене у овим ловиштима у овој години и показатељ су једног озбиљног рада који је присутан у Централној Србији нарочито на узгоју крупне дивљачи. Надамо се да ће овакав тренд да се настави и у наредном периоду.

Недуго након посете Данаца, у ловишта у Шумадији стигли су и први туристи из Русије и то у ловишта „Лепеница“, ловачког удружења „Шумадија“ из Крагујевца, и „Гружа“, ловачког удружења „Владан Милошевић“ из Кнића. Са жељом да њихов боравак у Србији буде што комплетнији, за њих су организовани ловови како на срндаћа, тако и на дивљег вепра и назиме, па и на фазана из вештачког узгоја, те напослетку и риболов пастрмке. Осим тога, за њих је организована и посета манастирима, јахање, излети, вожња чамцем итд., што је само потврдило изузетан потенцијал за развој ловног туризма у Централној Србији, који је, нажалост, дуго био занемариван.

Руски ловци су имали среће да одстреле неколико срндаћа, углавном мале трофејне вредности и фазанe, али није им се осмехнула срећа да одстреле дивљег вепра, иако су у неколико излазака на ову дивљач у ловишту „Гружа“ имали прилике да виде велики број дивљих свиња, па чак и вепра каквог, кажу, нема нигде у Русији, тежине скоро 200 килограма. Ето, нека у Србији има макар нешто веће него у Русији...

Вреди напоменути да је однос наших ловаца са ловцима из Русије одмах на почетку постао пријатељски и срдачан, што је на њихово читаво гостовање оставило снажан печат.

Да испробају ловачку срећу, руски ловци ће покушати и наредне године, а српски домаћини, који су за свој труд добили све похвале од њих, већ их жељно ишчекују.

Марко Павловић