У присуству председника општине Горњи Милановац, ловачких савеза Србије и Централне Србије, бројних ловачких удружења и пријатеља ловства, међу којима и побратимских удружења, прошлог викенда, уз доделу ловачких одликовања, обележен је значајан јубилеј – 120 година организованог ловства Рудничко – таковског краја..

       У историји ловства Горњег Милановца, златним словима уписан је Видовдан 1896. године, кaда је на иницијативу ловаца Рудничко – таковског краја, формирано Ловачко удружење.

       Oвај крај, одувек је био познат као место добрих ловова. Овде је ловила многа властела на челу са велиликим челником Радичом Поступовићем. Брусница је била седиште Рудничке нахије. И, Обреновића. На Цвети 1815. године, кнез Милош Обреновић, у Такову је подигао Други српски устанак.

        Сва ова историјска места ушла су у легенду. Али, и у легенду српског ловства. Од Видовдана 1896. године, организовано ловство, овде добија на замаху. Оснивају су ловачка удружења у Горњем Милановцу, Клатичеву и Руднику.

        У кафани „Таково“ у Горњем Милановцу, формира се Ловачко удружење а за првог председника изабран је Борисав Маршићанин. И гостионица „Касино“ било је стално место окупљања ловаца овог краја.

          Већ 1904. године, Горњи Милановац је имао 83 ловца. Долази време Балканских и Првог светског рата. Ловачка друштва престају са радом. Већ 22 октобра 1920. године, обнавља се рад ловаца и ловачких друштава Рудничко таковског краја.

          У великом лову на Руднику, 1922. године, учествује и краљ Александар Карађорђевић. Тиме се исписују нове странице ловства овог краја. Стижу и први фазани из Шлезије. Ловство добија на значају и новом замаху.

          После Другог светског рата образује се јединствено ловачко удружење које добија назив „28 септембар“. Образује се и пет нових ловачких друштва, и то: „Рајац“ Бершићи, „Таково“ Горњи Милановац, „Бело Поље“ Горња Врабава, „Фазан“ Прањани и „Рудник“ на Руднику.

             Нешто касније, 15. априла 1995. године, Ловачко удружење са седиштем у Горњем Милановцу,  добија име „Војвода Милан Обреновић“, по брату књаза Милоша и рудничком војводи из Бруснице.

            Долази време нових ловачких активности и садржаја. Започиње нова етапа у развоју лова и ловства. Почиње уношење дивљачи у све делове ловишта. Ловци кроз радне активности граде многе ловно-узгојне објекте. Граде се чеке, солишта, хранилишта, прихватилишта и ловачке куће и домови.

           Захваљујући средствима Ловачког удружења и Буџетског фонда за развој ловства у Републици у Горњој Врбави гради се савремена хладњача за обраду меса од дивљачи и објекти за узгој зеца и фазана.

           Органузују се и многа ловачка садржајна такмичења међу којима издвајамо „Шилопајску панораму“ и „Савиначке дане“.

            Ово удружење активно је учествовало у формирању Ловачког савеза Централне Србије а изузетно добру сарадњу остварује са Управом за шуме, Ловачким савезом Србије, Ловачком комором, Националном асоцијацијом за оружје Србије и локалном самоуправом.

            За свој самопрегоран и одговоран рад на развоју лова и ловства у Рудничко таковском крају добитник је и највишег оипштинског признања Златне плакете „Таковски грм“.

           Побратимску сарадњу остварује са Ловачким удружењем „Јелен“ из Тутина, а ловачке секције Прањани са Младеновом, Горња Врбава са Маглићем и Горња Црнућа са Честином.

             Данас у богатом ловишту „Таково“ коме је припало и ловиште „Сувобор“ шета  око 1.600 срнеће дивљачи, стотинак свиња и по 4.000 зечева и фазана. Ту је и друга дивљач о којој стално воде бригу ловци овог Рудничко таковског краја.

                Тако је, захваљујући добрим ловцима, у историју ловства Србије, која обележава 120 година, од када је формиран Савез ловачких удружења у Краљевини Србији, уписан и Видовдан 1996. године, оснивањем овог удружења.