Миленко Рудинац, један од највећих ловних радника Србије, у свом родном Горњем Дупцу, захваљујући ловцима и људима добре воље посмртно је, крајем октобра, добио достојно трајно споменичко обележје.

   У присуству преко 500 ловаца и представника ловачких савеза и многих ловачких удружења, представника власти и локалних самоуправа, као и мештана Гуче, Драгачева и Горњег Дупца, уз почасну паљбу ловаца, Томица Радосављевић, председник ЛСЦС и Урош Ђоковић, председник Скупштине ЛСС и ЛСЦС, открили су споменик Миленку Рудинцу, у природној величини, испред Ловачког дома у Горњем Дупцу, који носи његово име.

   Споменик је рад познатог вајара проф. др Вељка Каравелића, рекао је поред осталог Слободан Јоловић, начелник Моравичког округа, додајући да је ово часно признање најбољем, најуспешнијем и највећем ловном раднику Србије, Миленку Рудинцу, човеку који је читав свој животни век уткао, поред осталог, у лов и ловство. Био је успешан и привредник, одборник у шест мандата, председник Општине Лучани и дугогодишњи председник Ловачког удружења “Драгачево“ у Гучи.

   Говорећи о делу Миленка Рудинца, кога је смрт затекла на функцији потпредседника Ловачког савеза Централне Србије, Томица Радосављевић, бираним речима али са великом сетом и тугом, рекао је, да је за све ловце Србије а њих је преко 80.000, одлазак овог великана ловства ненадокнадив губитак. Не само да је изгубило српско ловство већ и сви ми доброг пријатеља и драгог друга, рекао је Томица Радосављевић.

   Да време не избрише сећање и успомену на Миленка Рудинца, многа ловачка удружења, савези и ловци, удруженим средствима изградили су ово споменичко обележје и спомен - дом, као трајно подсећање на човека који је заувек ушао у легенду српског ловства.

На овом комеморативном скупу ловаца у Горњем Дупцу, постхумно је Миленку Рудинцу додељена Златна медаља за животно дело, коју су примили његов син и унук.

Зато, нека занавек, ветрови Горњег Дупца, са овог драгачевског горја, где достојно на вечној ловачкој стражи, стоји наш друг и пријатељ Миленко Рудинац, поносно проносе његово име.

С. Маџаревић