БРИНУ О ЛОВИШТУ И ДИВЉАЧИ

      По усвајању Годишњег плана газдовања ловиштем „Липар“, за ловну 2012/13 годину, у Ловачком удружењу „Јагодина“ у Јагодини, прионуло се здушно на његову реализацију. Организован је лов на крупну дивљач, кренула је како производња фазанчића на фазанерији Удружења тако и прихват фазанских пилића у ловиште, а ловци су прионули и на све остале радове у ловишту.

      У овој ловној години планиран је одстрел 75 срндаћа, по узгојној вредности и старосним категоријама. До писања овог текста  укупно је одстрељено 70 срндаћа, а до краја ловне сезоне планира се потпуна реализација плана. Оно што карактерише одстрел срндаћа у овој сезони је мањи број грешака у одстрелу у односу на претходне године. За то су заслужна стручна  предавања, на којима су коришћени и видео бимови, приликом едукације ловаца и њихових стручних пратилаца. Такође, направљен је и посебни програм за узгој и лов срнеће дивљачи  од стране Стручне службе и Комисије за процену трофеја дивљачи овдашњег Удружења. Али, квалитет трофеја је нешто слабији у односу на претходне године, што се приписује оштрој зими у време наливања роговља код срнадаћа.

      Производња фазанских пилића на фазанерији Ловачког удружења започела је сопственим матичним јатом од 450 јединки, с односом полова 1:7 у корист фазанских кока. Од осам турнуса очувано је 12.400 фазанских пилића, узраста од 1 дан  до 8 недеља старости. Део фазанских пилића продат је сталним купцима, ловачким удружењима у Пожеги, Рековцу, Витошевцу, као и фазанерији у Винорачи, док је 3.000 фазанских пилића насељено у ловиште „Липар“ преко прихватних и сталних волијера.

     Поред редовне производње на фазанерији  на Ђурђевом брду, извршена је адаптација постојећих и изградња нових објеката: две зграде за топле батерије корисне површине 120 метара квадратних, као и објекат за смештај одстрељене дивљачи, што ће још више унапредити производњу и рад Ловачког удружења у целости.

    Оно што карактерише ову ловну годину је то што је након хладне и оштре зиме наступило врело и сушно лето, које је условило и недостатак квалитетне воде за дивљач. И поред тога што је период репродукције ситне дивљачи у периоду мај-јуни био веома повољан, и виђао се подмладак пернате дивљачи на сваком кораку, тропске врућине без падавина условиле су да се дивљач окупља поред постојећих водотокова, језера и бара. Међутим, велики је проблем био са подмлатком дивљачи, јер су младунцима у првим данима живота неопходне беланчевине у виду анималне хране, односно неопхони су им инсекти, који су основ исхарне за све пољске коке у првим данима живота. Обзиром да није било падавина, а ноћи и јутра су била без росе, што су неопходни предуслови за лежење инсеката, подмладак дивљачи је вероватно претрпео одређене губитке што ће се одразити на укупан прираст, а самим тим и на бројност у време сезоне лова.  По секцијама удружења организоване су акције за изношење воде у привремена појилишта, али тек ће се у јесењој ловној сезони, као и након скидања усева, видети стварни губици од ове незапамћене суше. На сву срећу, већих пожара у ловишту  није било, сем на неким рубним подручјима са суседним ловиштима, тако на већих штета од ватре није било за разлику од других ловишта.

   Оно што карактерише ову сушу и њен утицај на популацију дивљачи, јесу повећане штете од дивљих свиња на усевима. Наиме, дивље свиње су се појавиле и у деловима ловишта где их ранијих година није било,  па обзиром да нису могле да дођу до природне хране (глисте, пужеви, инсекти, жир и сл., до којих долазе ровањем земље) једина доступна храна су им биле њиве засејане разним усевима, а највише су оштетиле кукурузна поља.

  У ловишту „Липар“ постоји велики број стабилних затворених чека, као и одређени број хранилишта за дивље свиње, где се оне и прихрањују и одстрељују, тако да се лов и одстрел „црне дивљачи“ спроводи искључиво са тих ловно-техничких објеката. Кукуруз је основно храниво за прехрану дивљих свиња, па се износи у хранилишта током целе године. И поред тога, штете су повећане јер дивље свиње ништа није могло да одврати од младог кукуруза у зрењу, јер природних хранива није било довољно у ловишту током сушног лета. Ловачко удружење је оформило Комисију за процену штета од дивљачи, која је у складу са захтевима власника усева излазила на лице места и вршила процену настале штете. За власнике парцела који су предузимали мере заштите усева (коришћење разних хемијских репелената, везивање паса, постављање плашила за дивљач, сем паљења гума и другог материјала који доводи до опасности од пожара), биће донете и одговарајуће одлуке за надокнаду штета.

     И поред свега наведеног, стање фондова дивљачи у ловишту је задовољавајуће, нарочито зеца, па су сви изгледи да ће ово бити „зечија година“. Што се тиче пернате дивљачи, нарочито фазанске, одстрел ће се вршити у складу с бројним стањем које ће се утврдити након првих јесењих излазака у ловиште.

      Са изградњом хранилишта и  прихраном дивљачи у ловишту „Липар“ кренуће се већ од октобра месеца,  пред почетак главне сезоне лова, како би се дивљач на време навикла на хранилишта, пре него што завлада сурова зима.