Повремене повике разних назови „заштитара“ на ловце, под мотивацијом да они само носе пушке и „убијају“ дивљач, су приче у празно и само јачају вољу и ангажованост ловаца за очување ловишта и дивљачи у њима. Они су били и остали ти који својим радом, активностима и бригом о дивљачи и њиховим стаништима чувају и штите дивљач.

То показују својим несебичним радом у ловачким активима и секцијама, хранећи и бринући о дивљачи током целе године, а у време лова брижним селективним одстрелом.

Обилазећи многа ловишта у централној Србији, а тако је и у другим регионима, стекао сам утисак веома доброг рада ловаца и ловачких удружења. Већ сада са убирањем јесењег рода кукуруза и других усева, ловци са пуним товарима или џаковима, одлазе на своје терене, остављајући на тоне хране за дивљач у зимском периоду, а посебно у време великих мразева и зимске циче.

Све то ме наводи на утисак да су ловци и ловачке организације највећи заштитари, а њихова бројна хранилишта за ситну и високу дивљач праве оазе са доста хране, соли и воде.

Примера ради, ево како изгледа једно хранилиште са кошем за високу дивљач, у атару села Голочело Ловачког удружења „Шумадија“.

С. Маџаревић