Из ловачке бележнице Радована Илића (Параћин)

При крају је најомиљенија и најмасовнија сезона лова на зеца и фазана. И параћински ловци су је као и многи други у нашој земљи једва дочекали. Многи су били опседнути престижном опремом, реномираном муницијом и педигрираним керовима како би имали што више успеха у лову и шепурили се пред колегама ловаца своје групе. Као и увек неки су имали више успеха, а неки мање, што у многоме зависи и од вредног и правилног газдовања овом дивљачи. Параћински ловци су ове године одгајили и пустили у слободно ловиште преко 2.000 фазанске дивљачи, тако да им ова дивљач није мањкала у ловишту. Било је само потребно да ловци буду предани и прецизни а задовољсто следи.

Група параћинских ловаца ловила је у атару Доњег Видова. У овом равничарском ловишту, близу реке Велике Мораве, обилују повртњаци, њиве и степске траве тако да хране и природног склоништа има на претек за ову врсту дивљачи. Ова група је у једном ловном дану подигла преко 20 фазанских кока, петнаестетак фазанских петлова и више од 10 зечева.

Сви ловци ове групе су имали прилику да покажу своју вештину, али само мањем броју рука није задрхтала па су имали успеха. Ипак то не умањује изузетно дружење са домаћинима који су показали велико гостопримство, изузетно познавање терена а пре свега водили рачуна о безбедности свих чланова групе. Као и увек после пређених десетак километара по различитој подлози уследио је и најомиљемији део лова а то је дружење уз обимну, укусну храну са многобројним ђаконијама. Ту се испредају ловачке приче истините, увеличане и улепшане, али и оне најинтересантније, измишљене. Ово је било једно дивно и незаборавно дружење где је ловина била у другом плану а искрено дружење на првом месту.