Народна пословица која добија ново значење због недоумица око опстанка зеца

Зец је витална живуљка позната по својој плодности. Плодност зеца, бројна легла, велики број младунаца до сада су били важан фактор у опстанку ове врсте. На жалост популација зеца све теже се носи са бројним негативним утицајима. Ловци и биолози набројали су негативне утицаје од примене хемијских средстава у пољопривреди, повећаног броја предатора, пораста бројности паса и мачака у ловишту без надзора власника, до климатских промена. Смањење ловних површина такође негативно утиче на популацију зеца. Набројани негативни утицаји су повезани и дешавају се у дужем временском периоду.

Популација зеца у Централној Србији

Сви негативни утицаји могу да се сведу на заједнички именитељ. У овом случају то је човек, или ако лепше звући антропогени утицај. Човек се хиљадама година прилагођавао природи! Данас човек прилагођава природу себи и то не увек на добар начин.

Антропогени утицај на природу, самим тим и популацију зеца је све интензивнији у задњих педесет година. Централна Србија има површину око 56.000 km². На том простору живи преко 5 милиона људи и ту су сконцентрисани интензивна пољопривредна производња, индустрија и насеља. Процена је да на површини од  35.000 km² постоје оптимални услови за развој и опстанак популације зеца. На мапи се назиру контуре будућих мегалополиса. Црвене површине означавају насеља. Добар пример је долина Западне Мораве, где на потесу од Чачка, преко Краљева, Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца насеља су скоро повезана. Граде се нове модерне саобраћајнице које унапређују привреду и повезују људе. Али оно што је корисно за човека сасвим извесно није корисно за дивље животиње.

Оптималан број дивљачи зависи од читавог низа еколошких фактора. У првом реду од доступне хране, воде, климе и мира у ловишту. Управљање дивљачи на одређеном простору базира се на бонитирању ловишта и  оцени основних еколошких фактора. Бонитирањем ловишта одређује се број јединки зеца на 100 хектара ловно продуктивне површине. На основу ловно продуктивне површине пројектује се оптималан број јединки у ловишту.

Шта то значи?

Насељавањем низинских предела, интензивирањем пољопривредне производње и урбанизацијом дошло је у Централној Србији  до смањења ловних површина, тј ловно продуктивних површина на штету ораница и ливада, где се налазе најбољи бонитети за ситну дивљач. Сваких десет година потребно је ажурирати статус ловних и неловних површина, а код ловних површина стање ловно продуктивних и ловно непродуктивних. Површине у ловишту основ су за бонитирање ловишта и одређивање капацитета ловишта и оптималне бројности. Уважавајући наведено нужне су редовне провере и ажурирање картографских података за ловишта. Премер и рачунање површина у ловишту вршено је, барем до сада,  на  основу старијих издања војно топографских мапа. Провера површина у ловишту, у не тако далекој прошлости, је био скуп и дуготрајан процес, зато што није било могуће приступити катастарским подацима без великих трошкова и дужег рада. Донекле разумљиво што корисници ловишта нису редовно ажурирали картографске податке и стање површина у ловишту. Данас је у погледу доступности информација о површинама ситуација драстично повољнија. Смањење ловне, посебно ловно продуктивне површине је релативно дуготрајан процес, започет седамдестих година прошлог века, а интензивиран последњих петнаест година. Станишта дивљих животиња се полако, али сигурно смањују.

На графиконима у прилогу приказан је поједностављен модел газдовања зецом за који је утврђена ловно продуктивна површина од 11.000 ha и оптимална бројност од 920 јединки зеца. Прате се промене код матичног фонда и прираста (1,40 од броја женки старих две и више година), са процењеним губицима 35% од матичног фонда, за период од 20 година. На графиконима приказани су подаци фонда пред лов и могућег планираног лова. У моделу због једноставније обраде податка прираст и планирани губици су константа у наведеном двадесетогодишњем периоду. У моделу је претпостављено да  после десет година долази до смањења ловно продуктивне површине за 1.500 ha, и да је због тих промена  оптимална бројност  почетком друге декаде смањена за 230 јединки зеца.

Обрађене су две варијанте. У варијанти А корисник ловишта у другој декади није регистровао, или није реаговао на смањење ловно продуктивне површине. У варијанти А, корисник ловишта постигао је оптималну бројност од 920 јединки зеца крајем прве декаде. Пролећним бројањем пре израде нове ловне основе констатовано је да има 927 јединки зеца и на основу тога ради се нова ловна основа. Због смањења ловно продуктивних површина капацитет ловишта реално је смањен, и долази већ у другој години друге декаде до смањења матичног фонда и смањења прираста. Чак и на овом упрошћеном и "убрзаном" моделу види се да ако корисник ловишта не примети настале промене и покуша газдовати ловиштем као да није смањена ловно продуктивна површина последице нису одмах приметне, али су значајне. Промене постају видљиве тек у другој половини друге декаде. Због смањеног прираста и матичног фонда, план реализације лова није могућ, видљива је  стрма крива смањења матичног фонда, прираста и фонда пред лов. На крају друге декаде  бројност зеца неминовно долази у оквире дефинисане реалним смањењем ловно продуктивне површине. У варијанти А корисник ловишта покушава смањењем лова у другој половини друге декаде повећати бројност на претходно пројектовану вредност од 920 јединки. Парадоксално али то ће вероватно имати лоше последице на стабилност популације зеца, Крива прираста у другој декади има нагли пад. Корисник ловишта покушаће у 17. и 18. години предузети одређене мере смањењем плана лова, али то неће донети задовољавајуће резултате. У случају да дође до поплава или повећања предатора или неких других проблема могуће је очекивати и гори сценарио са дугорочно лошим последицама.

У варијанти Б, корисник ловишта извршио је проверу површина у ловишту. Ловну основу и планове  прилагођава новонасталој ситуацији у другој декади. У варијанти Б корисник ловишта констатовао је промене код ловно продуктивне површине и предузео потребне управљачке мере зато што после премера површина има јасну информацију да је дошло до смањења ловно продуктивне површине, а тим и до смањења капацитета и оптималне бројности у газдовању популацијом зеца. У овом случају крива матичног фонда, прираста и фонда пред лов имају заравњену, равномернију форму. То значи да ће популација на крају друге декаде бити стабилнија и виталнија и достићи новопројектовану оптималну бројност. Одржавањем оптималне бројности на одређеној површини спречавају се осцилације у популацији и популација се одржава виталном. У овом случају популација зеца била би спремна да преживи евентуалне додатне стресове као што су поплаве или повећан бројност предатора. Интересантно је да у  варијанти Б, у другој декади  могуће је очекивати за више од 30% већи прираст, од оног у варијанти А где нису предузимане на време адекватне мере.

Смањење ловних површина има велики утицај на популацију зеца

Због многобројних утицаја, популација зеца је у сталној опасности. Може изгледати небитна промена ловно продуктивне површине од 5% до 10%, али резултат може бити запањујуће лош. Одржавање оптималне бројности и дуготрајно стабилне популације условљено је читавим низом других фактора; као што су климатске промене и надасве интензивног утицаја човек на природу. Смањење ловних, тј ловно продуктивних површина има велики утицај на популацију зеца. Тај утицај, са другим негативним утицајима  биће дуготрајнији, са већим последицама ако се површине ловишта не ажурирају на време.

Ажурирање површина у ловишту могуће је данас урадити релативно лако и брзо користећи  ГИС апликације. За ловачка удружења интересантна је апликација Квантум ГИС (QGIS). Рећ је о компјутерском програму којим се може формирати географски информациони систем довољан за потребе корисника ловишта. Софтвер је слободан, апликација се преузима са интернета (https://www.qgis.org/en/site/). Квантум ГИС омогућава употребу шејпфајл формата који је компатибилан са другим сличним програмима, између осталог и АркГИС-ом.

Закон о дивљачи и ловству, осим ових мера које се односе на ажурирање планских докумената и површина, обавезује да се предузимају и друге мере. Законом је забрањено вршити жетву и косидбу пољопривредним машинама које немају уређаје за плашење и за истеривање дивљачи. Законом о дивљачи и ловству регулисано је коришћење средстава буџетског фонда за развој ловства Републике Србије и буџетског фонда за развој ловства аутономне покрајине. Креативнијим коришћењем наведених средстава могуће је финансирати и набавку плашилица за дивљач. Корисници ловишта требало би самостално, или уз помоћ државе извршити анализе земљишта због коришћења хемијских средстава у пољопривреди. Могуће је и за ове послове одвојити део средстава из буџетског фонда за развој ловства.

Потребна је промена Закона о добробити животиња. Пси и мачке које су власници оставили и напустили, а налазе се у пољима и шумама недопустиво је да буду и даље "туђа" брига. Брига о добробити животиња свакако је потребна и добро је што има законске оквире, али је крајње време да се конкретизују  мере и одговорност  за напуштене животиње које праве штету у ловишту као предатори. У том контексту треба схватити и обавезу корисника ловишта да прате и регулишу број предатора поготово лисице и шакала.

Ако се предузму одговарајуће управљачке мере од ажурирања  планских докумената и ловних површина, до конкретних мера заштите на терену, зец ће имати добре шансе да опстане.

                                                                                                                      мр Бранислав Шарчевић