На питање уредника „Балканског ловца“, Душка Кнежића,  како оцењује досадашњи рад ЛСЦС, Драган Губеринић, секретар овог Савеза, је између осталог рекао:

„Већ смо ушли у другу или календарску трећу годину постојања ЛСЦС, и морам рећи да смо сви који на било који начин учествују у раду Савеза изузетно задовољни. Опремљени смо просторно, кадровски и технички. Изузетно сарађујемо са локалним самоуправама преко ЛУ, чланова ЛСЦС, са ресорним Министарством. На медијском представљању све показује да смо већ препознатљиви по „Ловачком гласнику ЛСЦС“, добром сајту, присуству као суорганизатора на Сајму лова и Сајму пољопривреде у Крагујевцу и манифестацијама везаним за ловство. Задржали смо основни принцип да се волонтеризам у управљању у ЛСЦС апсолутно примењује на свим нивоима: нема дневница, путних трошкова, и слично. Организовали смо у сарадњи са ЛСКиМ полагање ловачких испита за преко 500 младих ловаца. Сви ловци ЛСЦС су осигурани од последица евентуалних несрећа у лову. Највећи број ЛУ чланова ЛСЦС конкурисао је на пројектима који су финансирани од стране Буџетског фонда за развој дивљачи...“

         А, на питање како оцењује односе са ЛСС, Драган Губеринић је рекао: „Односи са ЛСС су плод односа са људима који тренутно стоје на челу ЛСС, и нису добри што никог у ЛСЦС не чине срећним. Ко је крив је питање на које свако има свој одговор. Ја сам више пута поновио своју спремност као савременика збивања, да седнемо јавно и да пред судом јавности изнесемо своје аргументе. Криво је стављати личне интересе испред колективних, непоштовање Ловачког кодекса, покушаји непринципијелне мајоризације, злоупотребе овлашћења, поступање мимо Статута, Скупштине и НО ЛСС. Ако морам да именујем носиоце таквог понашања то су сигурно председник ЛСС господин Зоран Поповић, председник Скупштине ЛСС господин Марко Тица и смењени председник  НО ЛСС господин Перо Шкобић. А, стање се може превазићи сузбијањем оних појава које сам навео и враћањем волонтеризма у ловство Србије, као и указивањем неповерења и удаљавањем из ловства Србије носиоца таквих појава... Националну асоцијацију ловаца Србије, видим реформисану, са јефтиним начином управљања, умногоме мањом стручном службом, као асоцијацију која ће бити репрезент ловства Србије, а не нечији господар и паразит који живи на ловачкој грбачи. Организација коју ће водити препознатљиви ловни радници и прави домаћини лишени потребе да своје интересе остварују преко националне асоцијације ловаца. На крају нека сви прелистају историју и виде ко је водио ловство Србије и на који начин.“