Темељи организованог ловства у Краљевини Србији, постављени су у Крагујевцу – граду оружара и некадашњој престоници Кнежевине Србије, када је краљ Милан Обреновић, тада једног од највећих ловаца тога доба, предложио ловцима да се у овом граду образује Прва ловачка дружина.
Група од петнаестак најугледнијих крагујевачких ловаца у једном лову на препелице на Рујевици, међу којима је било официра, лекара, угледних мајстора и сеоских домаћина, прихватила је идеју краља о формирању Крагујевачке ловачке дружине.
На збору ловаца, одржаном 9. септембра 1887. године, у кафани „Париз“, основана је Крагујевачка ловачка дружина, са двадесет чланова. За председника је изабран Живојин Јанићијевић, наставник ботанике и зоологије у Мушкој гимназији. Одмах је адвокат Сава Јанковић, урадио и прва Правила лова, која су оверена код начелника Среза крагујевачког. Тиме се први пут правно регулише лов и у потпуности престаје до тада, лов „на часну реч“.
Чим су Крагујевчани обавестили краља Милана да су основали Крагујевачку ловачку дружину и донели прва Правила о лову, краљ је наредио државној благајни да уплати крагујевачким ловцима 80.000 динара у злату за помоћ сиромашним и болесним ловцима.
Представници ловаца Крагујевца, у којој су били Вукашин Панајотовић, хемичар, Лука Ивковић, окружни инжењер, Андра Михајиловић, дрејер ВТЗ, Виљем Бадер, инжењер железнице и председник Живојин Јанићијевић, отишли су почетком октобра у Ниш, у лов, који је организовао краљ Милан и уручили му допуштење за лов /чланску карту/ Крагујевачке дружине са бројем 1.
Већ 1893. године, Крагујевачка ловачка дружина почиње да слави Светог Јевстатија, заштитника лова и ловаца, тако да и данас у архиви постоји сачуван говор првог славара, народног посланика Алексе Мијалковића. Од тада, по угледу на ловце Крагујевца, и друге ловачке дружине, које касније прерастају у савезна ловачка удружења, прослављају ловачку славу, што и данас чине сваког 3. октобра.
У приватном издању једног од најугледнијих ловаца тога времена инжењера државне железнице Виљема Бадера, који је био и пројектант пруге од Крагујевца до Ниша, и једно време боравио у Крагујевцу, штампан је први број часописа „Ловац“, 6. маја, на Ђурђевдан 1896. године, који на осам страна пише о зачецима организованог ловства у Краљевини Србији. Овај број часописа ловац представља и настанак ловачке штампе у Србији. У тадашњем краљевом кошутњаку у Роготу, 13. октобра 1896. године, уз присуство до тада основаних петнаест ловачких дружина, односно савезних удружења, основан је Савез ловачких удружења у Краљевни Србији, где је за председника изабран ђенерал Љубомир Лешјанин, ађутант двора, а за почасног председника и заштитника лова и ловаца краљ Милан Обреновић.
На тим историјским основама стасавало је Ловачко удружење „Шумадија“, које 9. септембра 2022. године, поносно обележава највећи јубилеј српског ловства 135 година постојања организованог ловства.
Kragujevac: predstavljen reprint prvog broja časopisa ’Lovac’ iz 19. Veka
Kragujevac: predstavljen reprint prvog broja časopisa ’Lovac’ iz 19. Veka
U izdanju Lovačkog saveza centralne Srbije u okviru Sajma lova ’Kraguj M’ koji je tradicionalno održan 13. put, predstavljena je knjiga autora Svete Madžarevića, doajena lovnog novinarstva i publiciste, koja je posvećena obnavljanju – reprintu prvog broja časopisa ’Lovac’ koji je štampan na Djurdjevdan, 6.maja 1896. godine. Izdavač je Lovački savez centralne Srbije uz pomoć Uprave za šume ministarstva poljoprivrede.
Svesrdno pozdravljamo ovo delo Svete Madžarevića i Lovačkog saveza centralne Srbije predvodjen Tomicom Radosavljevićem koji je potpisan za izdavača. Kao poseban kuriozitet izdvajamo činjenicu da je posle mnogo truda i bezuspešnog traganja da se pronadje orginalni primerak prvog broja to konačno uspelo autoru uz pomoć Matice srpske iz Novog Sada – ispostavilo se da se u njihovom depou nalazi po svemu sudeći jedini preostali orginalni primerak ovog istorijskog artefakta. Već tom činjenicom ova knjiga Madžarevića još više dobija na značaju jer će neke nove generacije lovaca moći da vide kako su izgledali počeci lovačke štampe u Srbiji, ali i istorijat i razvoj lovstva krejem 19. I početkom 20. veka. Da to bude tako pobrinuo se Sveta Madžarević koji je bogato dokumentima i starim tekstovima nadogradio reprint prvog broja ’Lovca’ u knjizi. Uzeću slobodu da kao svojevrsnu recenziju knjige napišem samo da sam je pročitao u jednom dahu, i da sam neke od tekstova i priloga čitao više puta. Knjiga se prosto ’zalepi’ za čitaoca jer je majstorski uredjena. Zaista svaka čast za ideju ali i za realizaciju. I jedno 'pozitivno brojanje' za Upravu za šume koja je pomogla u realizaciji.
Imajući u vidu pre svega istorijsku vrednost ove knjige ali ništa manje ni izdavački i autorski doprinos ljudi koje smo pomenuli, odlučili smo da u znak zahvalnosti i poštovanja prema trudu autora i izdavača na našem Srbijalov portalu omogućimo članovima da knjigu čitaju ’on line’ ili da se preuzme u .pdf formatu. Naravno, sve uz dozvolu i saglasnost autora i izdavača. Time će ovo delo ostati dostupno javnosti dokle god postoji Srbijalov i internet.
Ловачко удружење „Карађорђе“, ловци ловачке секције „Блазнавац“ из Блазнаве, подигли су спомен чесму у знак сећања великом ловном раднику Миленку Рудинцу. Миленко је био изузетан човек, добротвор, пријатељ који је својим заслугама остао упамћен на овим просторима, пре свега својим залагањем оставио велики траг у Тополи, Блазнави, Страгарима односно једном речију у срцу Шумадије.
Самим подизањем ове спомен чесме и њеним освећењем, ловци ЛС „Блазнавац“ из Блазнаве имали су циљ да на овај начин се одуже Миленку и да оставе траг за будуће генерације ловаца које долазе да га и они помињу и памте.
Овако једном великом догађају у Блазнави присуствовлали су многобројни гости из многих удружења, већи број ловаца из Гуче, председник СО Гуча, представници СО Топола као и председник Ловачког савеза централне Србије.
Председник ловачког удружења „Карађорђе“ Дејан Марковић положио је венац на спомен чесму испред Удружења у знак захвалности и дужног поштовања према Миленку Рудинцу.
На дан освећења спомен чесме 20. августа, сваке наредне године обележиће се овој догађај у Блазнави као сећање у знак захвалности на великог човека, Миленка Рудинца из Гуче.
Тринаести сајам лова, риболова и ловног туризма „Крагуј М“, одржан је у Крагујевцу од 18 – 21. августа 2022. године, у организацији фирме „Метеор стил“ и суорганизацији Ловачког савеза Централне Србије и Града Крагујевца. Ову сајамску манифестацију отворио је градоначелник Крагујевца Никола Дашић, а присутнима су се обратили: Драгољуб Димовски, организатор Сајма, Братислав Ћирковић, председник ЛСС, Томица Радосављевић, председник ЛСЦС и Александар Штајн, директор Шумадија сајма.
Поред излагача оружја, опреме, прибора и других ствари, организован је и посебан штанд Ловачког савеза Централне Србије, на коме су били изложени, поред осталог, и ловачки трофеји срндаћа који су привукли посебну пажњу посетилаца. Ове године добитници Повеље сајма су: Ловачки савез Војводине, Полицијска управа Крагујевац, Добросав Андрић, генерални директор и Слободан Станић, директор маркетинга „Првог партизана“ уз Ужица и Управа за ванредне ситуације Крагујевац.
Од планираних презентација и стручних предавања одржан је тематски брифинг „Настанак ловачке штампе у Србији са представљањем књиге – Часопис ЛОВАЦ – весник ловачке штампе са репринт издањем, аутора Свете Маџаревића.
У присуству 60 гостију о овој књизи и настанку ловачке штампе у Србији, говорили су: Томица Радосављевић, председник ЛСЦС, проф. др Светлана Златановић Милошевић, Сања Живковић, директорка Историјског архива Шумадије и аутор.
Одржано је и традиционално такмичење у кувању ловачког гулаша, где је прво место освојила екипа коју је предводио Зоран Радовић из Крагујевца, друго место припало је екипи Ловачког удружења „Градиште“ из Раче а треће екипи „Јелен“ из Крагујевца на челу са Љубишом Степановићем.
Поред гостију Сајма, издвајамо сталног посетиоца Боривоја Николића из Старе Молдаве у Румунији, који редовно долази у Крагујевац, од првог сајма.
