И У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ КАТАСТРОФАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОПЛАВА
Велике падавине и незапамћене поплаве коју су захватиле подручје Централне Србије и друга места широм Републике, довеле су до катастрофалних последица у многим местима. Разматрајући укупну ситуацију на терену Ловачки савез Централне Србије, подржавајући и придружујући се, у потпуности, инструкцијама Управе за шуме Министарства пољопривреде и заштите животне средине, после уведеног ванредног стања у земљи, апелује на сва ловачка удружења да ангажује своје чланове у одбрану: насеља, домова, ловно – техничких објеката, фазанерија, прихватилишта и заштиту становништва, дивљачи и имовине.
Према расположивим информацијама скоро свих тридесетак ловачких удружења на подручју Централне Србије, захваћена су катастрофалним поплавама које чине пустош широм ловишта. Реке немилосрдно, изливене из корита, односе све испред себе, како дивљач тако и објекте, остављајући за собом праву пустош.
И у овако тешкој ситуацији има добрих примера ловачке слоге, где су окупљени ловци, штитили фазанерије и дивљач, од помахниталих река. Таквих примера имамо у Ћуприји, Параћину, Краљеву, Гучи, Пожеги, Горњем Милановцу, Страгарима, Александровцу, и другим местима.
У свим удружењима одржавају се хитни састанци руководстава, за изналажење правих решења за обуздавање оваквог стања, заштиту ловишта и савладавање насталих штета.
Председник Ловачког савеза Централне Србије – Томица Радосављевић и председник Скупштине ЛСЦС - Урош Ђоковић, позивају ловачка удружења да доследно спроводе инструкције Управе за шуме, а у случају евентуалних проблема могу да се обрате одмах Ловачком савезу Централне Србије.
Управа за шуме: Инструкција о мерама заштите дивљачи у ловиштима
На основу члана 48. Закона о државној управи („Службени гласник Републике Србије”, бр. 79/05, 101/07 и 95/10), а у вези са чланом 76. став 1. тачка 1) Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РС“, број 18/10),
Директор Управе за шуме Министарства пољопривреде и заштите животне средине, доноси
Представљамо нове чланице ЛСЦС: ЛУ „Војвода Луне“ Врњачка Бања
БОГАТА РИЗНИЦА ЛОВСТВА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Ловачко удружење „Војвода Луне“, у Врњачкој Бањи“, ускоро пуни 116 година свог постојања. У том дугом периоду било је доста тешких времена ратова и других недаћа али захваљујући ловцима који су својим радом и љубављу према природи, животињама и међусобном дружењу, сачувана је ловачка организација Врњачке Бање.
Данас Ловачко удружење „ Војвода Луне“, газдује са површином од 17.533 хектара, у три ревира : поморавски, врњачки и гочки.
Ловачко удружење, данас има близу 400 чланова у 10 ловачких секција.
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА – СЛАВОЉУБ ПРЕДОЛАЦ
У овом Ловачком удружењу, у марту и априлу, одржани су избори по ловачким секцијама а на нивоу Удружења, 14. априла 2014. године.
На конститутивној седници Скупштине Ловачког удружења „Војвода Луне“, верификован је мандат делегата Скупштине и изабрано ново руководство. За председника Скупштине изабран је Мирослав Веселиновић.
За председника Ловачког удружења изабран је Славољуб Предолац а за потпредседника ЛУ, Горан Терзић. Изабрани су, и: Управни одбор, Надзорни одбор и Дисциплинска комисија.
На истој седници Скупштине, донета је одлука да се на следећој седници донесе одлука о чланству у Ловачком савезу Централне Србије.
Ни дуготрајне кише, ни висока вегетација нису омеле ловце и ловне раднике у Ловачком удружењу „Сребрница“ у Страгарима, да наставе са преданим радом на обогаћивању страгарског ловишта бројним ловно-техничким и ловно-узгојним објектима.
И, ове године, изграђен је велики број високих чека - осматрачница, чији број у овом, релативно малом ловишту, на 13.700,00 ха површине сада премашује 250, привремених чека на дрвету којих сада има преко 100, хранилишта за високу дивљач, којих је у овом ловишту данас преко 50, солишта, којих, уређених и неуређених, има преко 300, хранилишта за ситну дивљач, појилишта, итд.
У ЛУ „Сребрница“ све је подређено квалитетном газдовању и праћењу савремених трендова у узгоју, заштити и лову дивљачи. Увелико се граде затворена прихватилишта за фазанск - волијере, које током целе године омогућавају испуштање квалитетног фазана за лов на установљене полигоне за лов ове дивљачи. Ових прихватилишта у страгарском ловишту данас има четири, а сваке године се планира изградња још бар једног.
Поред овога, ЛУ „Сребрница“ из Страгара, води рачуна и о неочекиваним сталним гостима у свом ловишту, о популацији јелена лопатара и муфлона. У сарадњи са надлежним Министарством пољопривреде и Заводом за заштиту природе спроводе се озбиљни радови на мониторингу њихових популација, у циљу успешног газдовања њима у будућности. Граде се осматрачнице, хранилишта, солишта намењена специјално овим врстама дивљачи и смањењу штета које исте могу правити на пољопривредним културама.
У Страгарима се ради пуном паром, из године у годину расте бројност дивљачи, нарочито крупне, расте број одстрела, расте број ловаца. Све ово довољно говори о визији коју ово ловачко удружење има за будућност и за своје ловце.
Последњих година сведоци смо да поплаве услед наглог отапања снегова или услед дугих кишних периода не заобилазе пожешки крај. Воде из Рзава, Ђетиње, Скрапежа, Моравице и Западне Мораве, стално су претња равничарском делу општине Пожега.
Тако је, 19. и 20. априла, ове године, пожешку котлину захватила велика поплава. Реке Моравица и Западна Морава, излиле су се, и том приликом нанеле су огромну штету, како на пољопривредним домаћинствима, тако и на дивљачи. Тада је поплављено око 1.500 хектара најплодније земље.
Дивљач је приликом ове елементарне непогоде доста страдала. Пошто се ради о најбољим бонитетним разредима, у првом реду зец, и у нешто мањем обиму и срнећа дивљач која има природно станиште на острву у Тучкову. Уништена су сва гнезда водених птица, као и фазана, пољске јаребице и других ретких и проређених врста. Страдала су и солишта, хранилишта као и две чеке у Тучкову.
Поред ових штета евидентна је и еколошка катастрофа у виду разног смећа, флаша, разног ситног и крупног материјала, које је бујица донела са дивљих депонија и оставила у нашем ловишту.
- Шта даље и како даље? Док се одговорни за овакво стање правдају да немају новца како би изградили одбрамбени бедеми од поплава, дотле нама ловцима остаје нада да неће бити поновних поплава и да ће дивљач успети да се опорави од ове непогоде, констстује Милован Тешић, управник ловишта Ловачког удружењан „Књаз Милош“.
Младеновчани су донели једну од кључних одлука, учланили су се у Ловачки савез централне Србије. Овај потез ће свакако имати утицаја на ловство у Србији, као пример у ком правцу треба овај сегмент друштвеног живота да се креће. Младеновац је административно везан за Београд, али територијално и срцем је у Шумадији. Ловци ЛУ "Варовнице" су постали чланица ЛСЦС, то ниуком случају не значи да желе прекид односа са ЛСС, који треба да остане кровна ловачка организација у Србији, али на новим и здравим основама.
Ловачко удружење кроз историју
Организовано ловство у Младеновцу и околини, почело је оснивањем ловачке организације под именом САВЕЗНО ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ МЛАДЕНОВАЦ, 5. октобра 1899. године. Приликом оснивања, имало је 56 чланова. До тада, народ овога краја Шумадије (централна област Србије), традиционално је упражњавао лов на аутохтоне врсте племените дивљачи, зеца и пољску јаребицу, као и на лисицу, куну, јазавца и осталу, сезонску дивљач. Уредбама кнежева и краљева у ослобођеној Србији, полако се и ловство развијало, највише по угледу на свога северног суседа, Аустро-Угарску.
У двадесетом веку, ловци Младеновца су организационо напредовали, делећи судбину народа коме су припадали. Ратови и немаштина нису им дозволили да саграде ловачке домове, да створе трајна материјална добра. Скупљали су се по кафанама, "зборним местима", одатле кретали у лов и ту се враћали да се друже и препричавају доживљаје из лова.
После Другог светског рата, захваљујући развоју друштва у свим сегментима, младеновачки ловци су омасовили своју организацију. Педесетих година насељавају срнећу дивљач на Космај, и у потес Маковица и по први пут пуцтају фазане на територију ловишта.
Ловачко удружење „Књаз Милош“ у Пожеги, већ годинама, у свом чланству, није имало припаднице лепшег пола.
Да ће ова констатација бити прекинута побринуле су се две даме: Анђелка Илић и Ана Крстић Стојановић, обе из Пожеге. Анђелка потиче из познате ловачке породице: отац, браћа, муж, па чак и деца, су ловци. Да се не би прекидала ловачка традиција и она је одлучила да постане ловац.
А, Ана је још као дете ишла са дедом у лов и отада потиче њена љубав и решеност да настави дединим путем.
Њих две за сада лове само ситну дивљач, а у плану им је да почну са ловом и крупне дивљачи. Да је то тако, потврђује и Анина решеност и набавка ловачког карабина. Већ крајем маја, како каже, креће у лов на срндаће. Ове две даме су веома добро прихваћене од својих мушких колега како у својој секцији Горобиље, тако и у целом ловачком удружењу.
Има најава да ће још неколико дама кренути стопама ове две, и постати ловци нашег удружења.
Драге даме, очекујемо вас и радујемо се вашем доласку!