Одлуком Скупштине Ловачког удружења „Шумадија“, у Крагујевцу, овдашња Фазанерија у Шумарицама, једна од најопремљенијих и најуређенијих у Србији, због значајних губитака у производњи и лоших финансијских ефеката, престала је са радом, на годину дана. У периоду мировања обавиће се комплетна здравствено санитарна заштита објеката и савремених волијера, које се простиру на четири хектара.
Фазанерија у Шумарицама, изграђена је 1965. године, пресељењем старе фазанерије са Кошутњака, тако да је производња у успешним годинама рада достизала и 25.000 фазанских пилића.
Од почетка ове јесење ловне сезоне, са разних подручја Србије, па и из ловишта централне Србије, стижу немиле вести о разним незгодама у лову, а најчешће - рањавању ловаца. Ове вести, дижу на узбуну читав ловачки корпус а пре свега груповође, да пре почетка сваког лова упозоре све учеснике лова о савесном и одговорном руковању ловачким оружјем.
Чини се, да је дошло време да још једанпут сами пред собом и својом савешћу, подигнемо глас и укажемо на неодговорно, бахато и дрско понашање појединаца који у трци за што већим уловом не презају да подигну пушку и онда када је то немогуће безбедно учинити, због лоше прегледности терена. Последице тога су и рањавања својих ловних другова, као што су случајеви у чачанском, крушевачком и горњомилановачком крају.
Зато, и овом приликом апелујемо на своје ловне другове да буду опрезни и не дозволе себи да до оваквих немилих ситуација долази, јер само будност и опрез у лову, доносе спокој и мир међу ловцима. Тиме се чува и негује ловачка етика али и ловачко другарство.
О две даме, ових дана се увелико говори у Рачи. Обема љубав су пушка и варјача. Ваљда, настављајући породичну традицију , Драгана Стевановић, из Саранова и Верица Глишовић, из Бошњана, поред редовног посла, радују се и лову, јер нема ловног дана или рада у ловишту да се ове две даме не појаве, барабар са својим колегама.
Драгана Стевановић, са својих 27 година, поносно наставља породичну традицију свога деде Милована Игњатовића, оца Зорана и брата Драгана, док јој муж Горан, важи за једног од бољих фудбалера овог краја.
И, Верица Гајовић рођена 1974. године, показала је своју велику љубав према природи и дивљачи, а од малих ногу радовала се лову гледајући, како каже, читав комшилук кад пође у лов. Ловом се бави и супруг Милан.
Њима је и Ловачко удружење „Градиште“, у Рачи, недавно уручило заслужена признања за њихово изузетно ангажовање у ловству рачанског краја.
Крајем октобра одржани су Деветнаести српско – румунски сусрети пријатељства ловаца, у Лужницама, код Крагујевца. Већ скоро две деценије ловци Шумадије, успешно сарађују са ловцима Жупаније Караш Северин, што је потврђено и на овогодишњем сусрету ловаца Белобрешке и Лужница.
Око тридесет ловаца из пријатељске Румуније допутовало је на тродневно дружење у ово шумадијско место. Са њима допутовали су и чланови њихових породица. Поред заједничког лова на фазана и зеца за госте приређено је и незаборавно дружење у Дому пријатељства Србије и Румуније у Лужницама. Договорено је да узвратна посета ловцима Румуније буде од 7. до 9. децембра, ове године. Значајну пажњу на овим сусретима ловци су посветили предлогу и иницијативи за обележавање двадесетогодишњег јубилеја, наредне године.
Осим трубе, Гуча је надалеко позната и по ловцима, који мноштвом програма и активности, доприносе препороду овог драгачевског краја. Зато, и недавни избори, на седници Скупштине, у Горачићима, потврдили су опредељење ловаца, да тим који побеђује не треба мењати. Тако је Управни одбор остао у старом саставу уз незнатне измене руководства.
Један од највећих доајена ловства у овом крају, Миленко Рудинац изабран је за председника гучанских ловаца, Милан Алемпијевић за председника Скупштине, а Миломир Ракићевић за секретара.
Осим чланова Скупштине и ловаца овог краја, Скупштини у Горачићима, присуствовали су представници ресорног министарства, Слободан Јоловић, председник Општине у Лучанима, Томица Радосављевић и Урош Ђоковић, председници УО и Скупштине ЛСЦС, председници ловачких удружења: Крагујевца, Ивањице, Пожеге, Ариља, Чачка, Тополе, Јежевице, Мрчајеваца, Краљева, Страгара, Горњег Милановца, и други.
Досадашњи председник Славко Царевић, обраћајући се делегатима и гостима, посебно је указао на досадашњи рад Ловачког удружења „Драгачево“, али и на будуће активности.
- Сложношћу ловаца овог краја и несебичним радом успели смо да остваримо овако изузетне резултате, казао је Славко Царевић. Очуван је и увећан матични фонд дивљачи а реинтродукција срнеће дивљачи у Горњем Дубцу, допринела је снажном увећању фонда, а тиме и прве одстреле у овој години, у складу са законским прописима. Изношењем хране и медикамената доприносимо очувању дивљачи. Зато, активно радимо и на опоравку фонда.
Препорука о мерама заштите дивљачи у ловиштима за време трајања периода неповољних временских услова
Директор Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде - донео је Препоруку о мерама заштите дивљачи у ловиштима за време трајања периода неповољних временских услова:
Корисницима ловишта на територији Републике Србије се препоручује да привремено обуставе или у што већој мери ограниче планирани лов ловостајем заштићених врста дивљачи којима газдују у ловиштима, због вишедневних временских непогода узрокованих превисоким температурама и сушом, а које су довеле у опасност и здравље и опстанак дивљачи у природи.
Корисници ловишта треба да појачају контролу општег стања дивљачи и њених станишта у ловишту, обезбеде мир у ловишту и предузму све потребне мере за заштиту дивљачи (заштита од незаконитог лова, контрола појилишта и сл), користећи све расположиве људске и материјалне ресурсе...
Иако почетком ловне године, очекивања Стручне службе Ловачког удружења "Владан Милошевић", у Книћу нису била скромна, успех у одстрелу је у позитивном смислу све изненадио. Домаћи ловци и ловци туристи са територије Србије испунили су квоту за одстрел срндаћа, која је у овом ловишту износила 30 јединки са 100% успешности.
Правилним газдовањем и сталном бригом о дивљачи, ловни радници ЛУ „Владан Милошевић“ у Книћу значајно су поправили квалитет срндаћа, те се стиче утисак као да сурова зима није ни утицала на њихове трофеје. Од одстрељених 30 срндаћа, један је оцењен са 126 CIC поена (сребрна медаља), и то је уједно и најјачи срндаћ одстрељен ове године на територији Централне Србије. Један срндаћ је оцењен са 110 CIC поена (бронзана медаља), четири трофеја је оцењено са 100-104,99 CIC поена, док је још девет срндаћа са трофејом до медаље (70-99,99 CIC поена). Велики број одстрељених старих срндаћа, као и добро извршен селективни лов у нижим старосним класама, осигуравају овако квалитетан одстрел и у наредним годинама.