ИСТАРСКИ ОШТРОДЛАКИ ГОНИЧ

[FCI No. 152]

Земља порекла: ХРВАТСКА

Секција: 1

Подсекција: 12

Општи изглед и особине

Опис: Снежнобеле боје са жутонаранџастим шапама. Дуга костретаста длака. Дугуљаста глава, густих обрва. Тело чврсто, снажних костију. Реп јак и незнатно на горе повијен. Израз озбиљан и натмурен, понекад и суморан. Глас му је пун, средње висок, а често и дубок.

Висина и тежина: Висина у гребену је 46-58 цм. Најпожељнија висина мужјака 52 цм, а кује 50 цм. Тежина одраслог нормално ухрањеног пса између 16 и 24 кг. Препоручљива тежина је око 20 кг.

Дужина: Труп око 10% дужи од висине.

Употреба: Одличан гонич зеца и лисице, и врло добар трагач по крви.

Глава

Опис: Глава је у складу са телом, дугачка 20-24 цм, не сувише лака, чело мало испупчено. Пигментација видљивих слузокожа тамна.

Лобања: Потиљна кост се добро примећује, као и чеона бразда, која је често покривена праменом меких и дугих длака. Чело је доста широко, а сужава се према очима. Стоп: Није сувише назначен.

Њушка: Снажна, правоугаона, широког носника и обрасла густим брковима. Гледано спреда, њушка је у доњој вилици заокругљена.

Нос: Широк са добро развијеним ноздрвама, црне или тамне боје коже. Усне: Нису превише дебеле и припијене.

Зуби: Снажни, маказасти и потпуни.

Очи: Шареница тамна, очи крупне али не и избуљене, мрачног погледа. Обрве изразито кос- мате и јаке услед оштрих и дужих длака.

Уши: Нису сувише дебеле, обрасле су краћом длаком. Усађене недалеко од очију, али не превисоко према линији лобање. Према средини се шире и падају низ образе, неувијајући се. Према врховима су тање и заокругљене. Довољно су дуге. Повучене низ носник сматрају се врло дугим, када скоро достижу до носа, дугим када достижу до очњака, а треба бар да прелазе очне лукове, тада се сматрају полудугим.

Врат

Профил: У горњој линији са израженим прелазом иза потиљне кости.

Дужина: 12-15 цм

Кожа: Припијена уз врат и без подгушњака

Труп

Изглед: Леђна линија права и благо се спушта према сапима.

Гребен: Благо изражен.

Леђа: Права и широка, а дужина је у складу с висином гребена. Слабински део леђа кратак, пун и мишићав.

Сапи: Широке, нарочито у куја, благо нагнуте и слабо уочљивих кукова (заобљене).

Грудни кош: Груди су дубоке, спуштају се бар до лакта и широке. Обим груди обично за 12-15 цм већи од висине гребена. Ребра су заобљена. Грудна кост се једва запажа и прса су заобљена.

Трбух и слабине: Доња линија трбуха постепено се уздиже од грудне кости према зад- њим ногама. Трбух је мало прибран. Слабине су мало изражене, али не преуско хртасте.

Реп: У корену дебљи, према врху је стањен и мало савијен на горе. Достиже до или мало преко скочног зглоба. Није превисоко усађен.

Предње ноге

Плећке: Косе, дуге, мишићаве и добро повезане за грудни кош. Угао између плећке и надлактице износи 90 степени.

Лактови: Нису избочени.

Подлактица: Вертикална, мишићава и права.

Шапље: Једва приметно.

Дошапље: Кратко и готово вертикално, благо нагнуто (са вертикалом заклапа угао од 10 степени).

Шапе: Мачије, скупљених прстију, уске. Табани пуни и тврди. Нокти јаки.

Задње ноге

Бутине: Кратке, широке и мишићаве.

Потколеница: Дужа, коса и мишићава.

Скочни зглоб: Снажан и широк.

Дошапље: Вертикално и кратко. Пас може да има заперке, али их треба одстранити. Шапе сличне предњим, често нешто дуже.

Ход: Врло еластичан и живахан.

Кожа: Еластична, уз тело припијена, без набора и ружичаста.

Длака: Ресаста оштра покровна длака дуга 5 до 10 цм, без сјаја, стршећа, ни коврџава, ни таласаста. Под покровном ресастом длаком налази се, бар зими, густа али кратка подлака. Покровна ресаста длака не прилеже уз тело, већ је стршећа, она не сме да је умршена и да ствара ућебљене - уваљане праменове. Дужина и густина длаке, различите су на појединим деловима тела.

Боја: Основна је боја снежнобела. Уши су обично наранџасте или су посуте тачкастим ознакама, што је знак чистокрвности. На челу се често налази звездаста ознака исте боје. Мање или веће ознаке (шаре, мрље, пеге, тачке) могу се често наћи расуте по читавом телу, али најчешће на корену репа. Оне не смеју бити никад тако бројне да би преовладале основну снежнобелу боју. Боја шара треба да је изразита, не сме да буде бледа, нити тамна, нити кестењаста, што је последица мележења. трећа боја није дозвољена, чак ни са неколико длака. Боја пса може да буде једнобојна без и једне ознаке или шаре.

Мане

Лаке Мане: Гледано спреда у доњој вилици четвртаста њушка. Тешке, висеће, отромбол- јене усне. Видљив очни капак.

Главне мане

а) у типу: Недовољна или претерана висина гребена. Несклад између висине и дужине тела. Њушка превише .затупаста, претерано шиљаста или чак прћаста. Претерано кратке уши, одстојеће, врло ниско или превисоко усађене. Претерано дуга, мека, таласаста, коврџаста, или чак ућебана длака. Заврнут или на страну повијен или сврдласт, скраћен реп. Прекратка глава. Претерано ружичаста боја њушке. Ружичасти очни капци, рибље око. Свака друга боја и ознака осим наранџасто жуте, а нарочито сивкаста или црнкаста боја.

б) анатомске: Наглашена прогнација. Криве подлактице, претерано истурени лактови. Улегнуто дошапље. Нескладне вилице.