ИСТАРСКИ КРАТКОДЛАКИ ГОНИЧ

[FCI No. 151]
Оригинални назив расе: ИСТАРСКИ КРАТКОДЛАКИ ГОНИЧ
Земља порекла: ХРВАТСКА
Секција: 1
Подсекција: 12

Општи изглед и особине

Опис: Племенитог изгледа, снежнобеле боје са жутонаранџастим ознакама. Кратка и танка длака. Дугачка, сува и узана глава. Витког трупа са танким репом, благо повинутим навише. Глас у већини случаја висок, звонак и истрајан.

Висина и тежина: Висина гребена 44-56 цм. Најпожељнија висина гребена мужјака 50 цм, а кује 48 цм. Тежина око 14-20 кг. Најпожељнија тежина одраслог мужјака нормалне грађе око 18 кг.

Дужина: Дужина трупа највише 10% дужа од висине.

Употреба: Изванредан гонич, нарочито добар у гоњењу зеца и лисице. Употребљив за рад по крвном трагу.

Опис: Дужина главе 20-24 цм. С профила потиљна кост добро изражена, чело незнатно испупчено, са благим прелазом у носник који је прав. Гледано одозго чело је дугуљасто - пре би се могло рећи узано, без набора, а средња линија чела видљива.

Стоп: Благо изражен - без усека.

Њушка: Дугачка, у основи широка, према носу благо се сужава.

Носник раван.

Нос: Носна печурка црна или бар тамна, отворених ноздрва.

Усне: Добро припијене уз вилице, танке и не висе.

Зуби: Снажни маказасти и потпуни.

Очи: Овалног облика, изразите, (али не буљаве). Дужица (шареница) што тамнија, очни капци црни или тамни. Поглед бистар.

Уши: Танке, широко усађене мало изнад хоризонталне линије очију, равно падају низ образе и не уврћу се, на врховима су уже. Довољно су дуге да би досегле - кад се истовре- мено повуку дуж носника - до очњака (дуге уши) или чак прелазе преко очњака (врло дуге уши), или прелазе преко очних лукова (полудугачке уши).

Врат

Профил: У затиљном делу мало извијен. Прелаз иза потиљне кости видљив. Врат косо на трап усађен.

Дужина: Дужина врата од потиљне кости до гребена износи 15-20 цм.

Облик: Врат снажан, округао или крушкаст у пресеку, без подгушњака и без подбратка.

Труп

Изглед: Линија леђа се благо спушта од гребена према сапима.

Гребен: Јасно, али не претерано изражен.

Леђа: Права, широка, мишићава. Слабински део леђа широк и кратак.

Сапи: Дугачке и широке, равне или благо нагнуте - у кује нешто дуже. Висина сапи треба да је за око један прст нижа од висине гребена. Кукови се једва назиру.

Грудни кош: Груди дубоке и досежу бар до лакта. Обим груди обично је за 12 цм већи од висине гребена. Ребра засвођена. Прса испупчена али грудна кост једва видљива.

Трбух и бокови: Линија трбуха се благо уздиже почев од грудне кости према препонама тј. трбух је прибран.

Реп: У основи снажнији, а према врху се стањује. Уколико је реп тањи, утолико је изглед пса племенитији. Високо је усађен, средње дугачак и не прелази много преко скочног згло- ба. Реп је благо на горе повијен.

Предње ноге

Плећке: Дугачке, косе, мишићаве и добро повезане са грудним кошем.

Угао између плећке и надлактице: Угао раменог зглоба треба да је 90 степени.

Подлактице: Потпуно праве и мишићаве. Лактови нису избочени (лактови незнатно одвојени од грудног коша).

Шапље: Слабо изражена.

Дошапље: Окомита, кратка, могу да буду нагнута али никад положена (максимално дозвољен угао између дошапља и вертикале је 10 степени).

Сапе: Лагане, стиснутих прстију, радије мачије него зечије, табани пуни и чврсти, нокти снажни.

Задње ноге

Изглед: Посматрано одпозади, бутњача, коленица, ахилова тетива и дошапље налазе се у истој правој вертикалној линији.

Бедра (бутине): Кратка, широка и мишићава. Колено високо постављено и широко.

Потколеница (коленица): Дуга, коса и мићићава.

Скочни зглоб: Чврст.

Дошапља: Кратка, окомита или само мало нагнута (угао од 10 до 20 степени). Заперке треба увек отклонити, мада се не узимају као мана.

Сапе: Задње шапе су сличне предњим мада мало дуже.

Ход: Врло еластичан и живахан.

Кожа: Еластична, припијена уз тело, без набора и ружичаста.

Длака: Кратка, густа и сјајна. Понекад дужа на бутинама (гаћаста) и на репу, што је непожељно.

Боја: Основна боја је бела као снег. Обично су уши наранџасто жуте боје, која прелази преко основе ушију на обе стране чела, до очију и око њих, што глави даје леп, карактеристичан изглед маске. Ако се на челу налази још већа или мања мрља, говоримо о маски са звездом. Уши могу да буду попрскане наранџастим мрљама (четкасте уши), што је знак чисте расе. Ознаке у облику, трака, пега, крпа или тачкица су наранџасте боје, могу да буду веће или мање и налазе се било где на телу а најчешће на основи репа. Никад не треба да их има у великом броју, да не би преовладале над основном бојом. Боја ознака треба да буде израз- ито јасна, ни бледа ни тамна, или чак кестењаста, што означава мелезе. Недопустиво је да постоји и трећа боја, чак и у случају да има само неколико длака те боје. Боја длаке може да буде потпуно бела без ознака.

Мане

Лакше: Делимично ружичаста печурка, ружичаста боја очних капака, на једном оку. Стрмије сапи, нешто улегнута или шаранаста леђа. Бачваст или хртаст трбух. Светла пигментација њушке.

Тешке:

а) у типу: Недовољна или претерана висина гребена. Несклад између висине и дужине тела. Њушка превише затупаста, претерано шиљата или чак повијена. Ниско или претерано високо усађене уши. Предугачка длака. Заврнут или на страну повијен или сврдласт, скраћен реп. Прекратка глава. Претерано ружичаста боја њушке, ружичасти очни капци, рибље око, свака друга боја осим наранџастожуте.

б) анатомске: Криве подлактице. Претерано истурени лактови. Улегнуто дошапље. Нескладне вилице (подгризач, предгризач, недостатак зуба).