ЕНГЛЕСКИ СЕТЕР
Оригинални назив ENGLISH SETTER FCI стандард број : 2 / Група : 7 Земља порекла Енглеска

Темперамент
Енглески сетер је брз, али миран радни пас са одичним њухом и крзном које их одлично штити и од високих и ниских температура. Веома је умиљат пас, смирене нарави. Пријатељски је расположен према деци и изузетно везан за породицу. Весео је и живахан напољу, а у затвореном простору неактиван. Уколико има пасивног и неауторитативног газду, постаће својеглав. Неке енглеске сетере је тешко научити хигијенским навикама. Док је још штене, овом псу треба поставити строга правила понашања и рано почети са тренингом, како би се избегле нежељене навике. Потребан им је ауторитативан, строг, поверљив и доследан власник, али пас се никада не сме грубо дресирати. Енглески сетер је осетљив на тон људског гласа и неће послушати команду ако осети да је стабилнији од свог власника. Не реагују ни на грубу и престрогу дисциплину. Власник треба да буде стабилан и смирен, али ипак да поседује природни ауторитет. Сетери се одлично слажу са другим псима и уживају да се играју са њима. Одлични су чувари. Воле да скитају, копају рупе у земљи и добри су скакачи.
Постоје два типа енглеског сетера: радни и пси за изложбу. Радни тип се користи у лову и за послове на пољу, а по изгледу су мањи и светлији. Оба типа су веома енергична и потребан им је свакодневни тренинг, али радни тип има још више енергије и потребно му је више вежбе.
Ниво доминантности ових паса зависи од једнике и може да варира чак и у једном леглу. Уколико сматрате да не можете овом псу да приуштите јак ауоритет, изаберите покорнију расу. Темперамент енглеског сетера зависиће од тога како га третирате и тренирате. Овај пас ће постати веома лајав уколико га занемарите и не обезбедите му довољно психо – физичке вежбе.
Историјат
Први докази о постојању енглеског сетера датирају из 1500. године. Овај пас потиче од шпанског и француског поентера. Први сетери су названи “сетинг шпанијели”. Почетком xиx века, ови пси су доведени у Велику Британију где их је одгајивач Сир Едwард Лаверацк укрштао са француским ловачким псима како би добио енглеског сетера каквог данас познајемо. Овог пса и данас често називају “Лаверацк сеттер”. Реч “сетер” значи да пас стане у скоро седећи положај када угледа мету током лова. Неки од талената енглеског сетера су: лов, праћење трага, довлачење ловине, поентирање, чување, агилност.
Услови одгоја и нега
Енглески сетер није за живот у стану. Требало би да има на располагању двориште бар средње величине. Свим сетерима је неопходна свакодневна, дуга, брза шетња или џогирање. Пас треба увек да је иза или поред власника током шетње. Једино у том случају пас власника сматра правим вођом и постаје послушан. Енглески сетер воли да трчи на отвореној, безбедној повшини.
Длаку енглеског сетера је потребно повремено четкати. Када се пас лиња, потребно је чешће четкање. Купајте га сам ако је неопходно, а препоручује се суво шампонирање. Длаку на шапама и нокте треба скраћивати. Ова раса се просечно лиња.
Здравствени проблеми
- дисплазија кукова
- склоност ка гојазности
- женке могу да имају лажну трудноћу
Животни век од 10 до 12 година
FCI стандрард:
Општи изглед: Средње велики са јасно оцртаном силуетом. Укупна слика и кретање елегантни.
Карактеристика: Веома активан са израженим смислом за лов.
Нарав: Изузетно пријатељски расположен али довољно одважан.
Глава и лобања: Глава је високо уздигнуто ношена, дуга и релативно сува, са јасно израженим стопом. Лобања од ува до ува овална, са приметно пуно простора за мозак. Јасно изражена потиљачна кврга. Њушка средње дубока и прилично четвртаста. Дужина њушке од стопа до врха носне печурке једнака је дужини од потиљачне кврге до стопа. Ноздрве широке, вилице приближно исте дужине. Усне нису превише опуштене. Носна печурка црна или кожно браон у сагласности са бојом длаке.
Очи: Интелигентне, сјајне и изражајне. Боја очију је од лешник браон до тамно браон, што тамније то боље. Само је код паса „ливер белтон" дозвољена светлија боја очију. Очи су овалне и нису буљаве.
Уши: Средње дуге, ниско усађене, лепо чврсто прилежуће уз образ. Врх ушију сомотаст, горњи део прекривен фином свиленкастом длаком.
Зубало: Снажне вилице са перфектним правилним и потпуним зубалом, маказастог загриза, при чему секутићи горње вилице без размака додирују секутиће у доњој вилици. Зуби стоје вертикално у вилици. Пожељно је да постоје сви зуби.
Врат: Прилично дуг, мишићав и сув. При споју са главом благо заобљен и добро од главе одвојен, ка плећкама постаје јачи. Без слободне коже на гуши, или слободне коже испод гуше. Елегантан.
Предњи део: Добро уназад постављене плећке. Груди дубоке и широке добро леже између плећки. Изражена грудна кост. Предње ноге равне и веома мишићаве са облим прстима. Лактови добро прилежу и стоје добро испод тела. Дошапље кратко, снажно, обло и право.
Тело: Средње дуго, кратка, равна леђа, са добро заобљеним јако засвођеним ребрима, при чему се ребра пружају далеко уназад.
Задњи део: Широке, благо заобљене слабине, снажне и мишићаве. Ноге су веома мишићаве, то се односи и на потколенице. Колено добро угловано. Од кука до скочног зглоба добра дужина бутине. Скочни зглоб нити унутра нити напоље постављен и стоји довољно ниско.
Шапе: Добро попуњене, затворене са приљубљеним и добро савијеним прстима, заштићени густом длаком између њих.
Кретање: Слободно, љубко, које одаје утисак брзине и издашности и издржљивости.
Реп: Усађен приближно у висини и линији леђа, средње дуг, не допире ниже од скочног зглоба, ни искривљен ни завијен, благо савијен или сабљаст. При томе без и најмање тенденције да буде уздигнуто ношен. Одлаканост или заставица виси у дугим жбунастим ресама на доле. Одлаканост почиње тачно испод корена репа, повећава се до средине, ресе се ка врху репа поново скраћују. Длака је дуга, сјајна мека и свиленкаста, благо таласаста али не увијена. У кретању реп је ношен живахно са једне на другу страну при томе у линији са леђима али не изнад њих.
Длака: Од потиљка у висини ушију, почиње распоређена по ћелом телу, благо таласаста али не увијена, дуга и свиленкаста длака. Панталоне на задњим ногама и одлаканост предњих ногу, готово до шапа, богата.
Боја: Црно и бела („блуебелтон"), оранж и бела („орангебелтон"), лимунжута и бела („лимон- белтон"), браон и бело („Ливербелтон") или тробојан. Ова тробојност састоји се од „блуебелтон" и пламено жуте, или „ливербелтон" и платнено жуте, при чему су пожељнији пси са тачкама („белтон"), него они са плочама по телу.
Величина: Мужјаци 65-68 цм и женке 61-65 цм
Мане: Сва одступања од горе наведених тачака има се сматрати грешком, а њихова оцена стоји у зависности од степена изражености.
Н.Б. Мужјаци треба да имају два нормално развијена тестиса потпуно спуштена у скротум.
|