ВЕЛИКИ МИНСТЕРЛЕНДЕР

Стандард бр. 118 - Немачка

Употреба: Свестрано употребљив радни ловачки пас. Његова снага долази до изражаја при раду после пуцња.
Историјат: Историјски развој великог минстерлендера иде уназад до бело-шареног пса за птице и пса трагача у средњем веку, преко цуњаваца, препеличара и паса птичара 19. века. Велики минстерлендер припада као и мали минстерлендер и немачки дугодлаки птичар породици дугодлаких немачких птичара, чији је плански узгој отпочео крајем 19. века. Постоје удружење немачког дугодлаког птичара („Deutsch Langhar - Verein"), 1909. коначно искључио црну боју из узгоја, преузео је 1919. новоосновани савез за узгој дугодлаког црно-белог минстерлендерског птичара („Verein fur die Reinzucht des Langharigen Schvvarz - Weisen Munsterlander Vorstekhundes "), узгој црно-белог дугодлаког птичара После прихватања пре свега у западном Минстерланду и Нидерсахсену, преосталих дугодлаких паса. Савез је 1922. отпочео са планским узгојем великог минстерлендера. Почетну листу чинила су 83 пса Потомци из парења између паса са почетне листе уписивани су у родовну књигу великог минстерлендера (ЗГМ).
Општи изглед: Снажна, мишићава грађа тела, при томе одсечна укупна слика, израз интелигенције и племенитости. Суве спољне линије.
Пропорције: Дужина тела и висина гребена треба да су по могућности исте. Дужина тела може да превазилази висину гребена за 2 цм.
Карактер: Најзначајније особине су водљивост, лака схватљивост и поуздана употребљивост за лов. нарочито после пуцња. Живахне нарави без нервозе.
Глава: Племенита и правоугаона са незнатним стопом и мудрим изразом, изражена мускулатура доње вилице.
Нос: Раван носник са израженом црном носном печурком.
Њушка: Снажна, дуга и за употребу добро обликована.
Усне: Не преклапају се.
Зубало: Снажно и потпуно (42 зуба са израженим очњацима) и беспрекорним маказастим угризом.
Очи: Што тамније то боље.
Уши: Широке, усађене прилично високо, на доњем делу заобљене, добро прилежуће.
Врат: Снажан, добро мишићав, племенито засвођен.
Тело
Гребен: Средње висок, дуг, добро мишићав.
Груди: Широке посматрано од напред. Посматрано са стране дубоке са јасним предгрудима.
Леђа: Кратка, чврста, равна са благо падајућим сапима.
Слабине: Изражене, заштићене благом мускулатуром.
Сапи: Дуге, широке, благо падајуће, добро мишићаве.
Стомак: Благо прикупљен, раван, танак. Препоне кратке и високо постављене.
Предње ноге: Плећка прилеже чврсто на грудни кош, коректни углови, равне, јаке и добро мишићаве, еластично дошапље. Добро затворене, средње дуге, округласте шапе, заперци.
Задње ноге: Снажна и напета мишићавост, вертикално постављене, коректна углованост коленог и скочног зглоба. Шапе су као на предњим ногама. Заперци се одстрањују.
Кретање: Корак и кас еластични, освајају простор са далеким искораком. Галоп еластичан, пуног замаха са потребним потиском, далек скок.
Кожа: Напета.
Длака: Дуга и густа, ипак једноставна, ни увијена ни одстојећа што омета употребу у лову. Типична дуга длака. Код мужјака, али и код женки, длака мора бити посебно дуга. Најдужа длака на репу треба да је приближно на његовој средини. Длака на ушима треба даје дуга (добре ресе) и треба да јасно прелази доњу ивицу ува (без кожних ушију). На глави длака је кратка и прилежућа.
Боја: Бела са црним плочама и тачкама или црно мелирано. Глава је црна, евентуално са белом лисом.
Величина: Висина гребена мужјака 60-65 цм, женки 58-63 цм. Тежина око 30 кг.
Мане
Глава: Сувише широка лобања, сувише изражен стоп.
Нос: Испупчен, штукаста њушка, потпуно депигментисана носна печурка или са тачкицама.
Њушка: Усне које нису спојене или су обешене.
Зубало: Лакше мане - Кљештаст загриз, одсуство Пл или М3.
Озбиљне мане: Прогнатизам горње или доње вилице,укрштен загриз, одсуство секутића или очњака, од П2-П4 или од Мл-М2.
Очи: Сувише светле, упадљиво црвена очна рожњача, ентропијум, ектропијум.
Уши: Ниско усађене, одвојене од главе (одстојеће).
Врат: Сувише кратак, сувише дугачак, сувише широк, сувише мршав, присуство подгушњака.
Гребен: Недовољно еластичан, сувише кратак.
Груди: Бачвасте, уске, недовољно спуштене, без израженог стернума.
Леђа: Сувише дуга, седласта.
Слабински део: Недовољно мишићав, нескладан прелаз ка сапима. Сувише високе сапи.
Сапи: Кратке, уске, сувише оборене.
Стомак: Сувише подигнут, упао.
Реп: Ношен са стране или увијен изнад леђа, преломљен,.
Предње ноге: Отворени углови, одвојени лактови или окренути на унутра, сувише слабо шапље, у поље или унутра уврнуте шапе.
Задње ноге: Сувише отворени углови, крављи или бачваст став, широк или узан став.
Шапе: Мачије, сувише округле, сувише дуге, зечије, сувише скупљени или размакнути прсти.
Кретање: Сувише кратак корак и кас, кратак, сувише крут галоп, недовољан потисак задњих ногу.
Дисквалификационе мане:
Наследне мане свих врста као што су: Страх од пуцња, различит степен осетљивости на пуцањ, страх од дивљачи која уједа, неповерљивост према страним особама.
Наследне болести као што су: Епилепсија, асептична некроза надлактице, (храмање предњих ногу), спонтано кидање укрштеног лигамента, монорхид или крипторхид, ентропија или ектропија.
Наследни недостаци вилице или зуба као што су: прогнација горње или доње вилице, укрштен загриз,одсуство секутића или очњака, молара или премолара.
Наследне мане у пигментацији као што је потпуно депигментисана носна печурка.
Мане у боји: Боје које не одговарају онима које захтева стандард.
Лаке мане загриза и зубала (кљештаст загриз), удвојени Пл, одсуство највише 2XП1 или М3 не представљају препреку да јединка уђе у селекцију за размножавање.
Н.Б. Мужјаци треба да имају два нормално развијена тестиса, потпуно спуштена у скротум.