НЕМАЧКИ ПРЕПЕЛИЧАР [FCI No. 104]

Оригинални назив расе: DEUTSCHER WACHTELHUND

Земља порекла: НЕМАЧКА
Секција: 2
Подсекција:

У ловачком смислу он је, пре свега, мали радни пас за шуму и воду, а за поље само у нужди. Маркирање код немачких цуњаваца није предмет узгоја, већ у датом случају, обуке и вођења. Он је пре свега безусловно видогласно и следогласно сигуран гласан цуњавац, крвоследник, трагач за изгубљеним пас за воду и буширање. Мора имати раскалашан глас на трагу. Мутавост или само видогласност, мањкавост њуха, сигурности на трагу, радног одласка у воду и оштрине на грабежљивице су тешке мане. Већи и снажнији мужјак мора при исправној обуци да доноси зеца и лисицу. Виспрен пас се научи да доводи до дивљачи коју не може да донесе или при исправној обуци да облајава. Оштрина на грабежљивице је изражена. Многи препеличари су сигурни давитељи.

Општи изглед: Величином и краткоћом наликује немачком дугодлаком птичару, али није тако високоног, већ пас изражене правоугаоне фигуре. Малом носачу тешких терета, код ношења зеца и лисице, потребна је фигура ненаглашене дужине и да „пуца од снаге". Немачки препеличар (Деутсцх Wацхтелхунд) треба да има при племенитом изгледу, добре кости и мишиће, није нити високоног ни хртаст, нити тежак и низак. Много више мора бити мишићав и да има суве и једре кости, изражених дугих линија, што значи да је дуг у гребену и сапима, веома кратак у леђима и са широким и снажним бубрежним делом, тако да на поводнику одаје више утисак правоугаоног него кратког пса. Мора поседовати издржљивост и снагу и да издржи најдужи ловни дан на тешком терену и снегу. Као величина прихваћено је 45-54 цм, и то 45- 54 цм, мерено чврстим метром, за женку и 48-54 цм за мужјаке. Беспрекорном псу се толерише ±1-2 цм.

Глава: Сува са слабим уснама, жвале нису истакнуте. Лобања и њушка су приближно исте дужине. Горњи део главе је раван, није преширок. Потиљна кврга није приметна, чеони прелом готово неприметан. Без или са слабом чеоном браздом. Јагодичне кврге нису истакнуте.

Њушка је дуга, снажна, са широким носником, није четвртаста (фине усне, још мање шпицаста), овнујски носник украшава пса. Велика носна печурка, ноздрве широке. Снажно, добро затварајуће зубало. Секутићи горње и доње вилице су у облику маказа. Ниуком случају предгриз или подгриз, што је тешка мана.

Очи: По могућству тамно браон, бистре, изражајне, средње велике, бадемасте, косо постављене, не велике, ни буљаве, ни упале. Веома добро затворене са чврсто прилежућим капцима без видљиве црвене вежњаче. Добре очи и исправан положај очију, уз правилну грађу лобање су веома важни при цуњању у шевару, густим четинарима, трњу и јесењим травама.

Уши: Високо и широко усађене, равне, без увртања, обешене непосредно иза очију. Нису предуге, нису дебеле, меснате и режњасте. Дозвољено је када су повучене ка напред, да допиру до носне печурке. Делују дуже, него што то стварно јесу, због густе, дуге, често уковрџане длаке.

Нос: Браон, помичан. Носна печурка по могућству велика и са добро отвореним ноздрвама.

Врат: Снажан, али племенит, није кратак, без било каквог подгушњака, у груди и леђа прелази у лепој линији. Потиљак мора бити нарочито знажан и јако мишићав да би пас могао апортирати сразмерну тежину.

Леђна линија: (од почетка гребена до корена репа). Дужа од висине гребена (мерено штапом). Гребен висок и дуг, леђа веома кратка и затегнута без усека иза гребена. Бубрежни део кратак али широк, и дубоко ка слабинама мишићав, благо заобљен. Сапи су равне и дуге, због тога дубока и широка карлица и широка бутина налазе места за везу, на основу чега проистиче снага и квалитет задњег дела.

Груди: Од напред нису уске, овалног попречног пресека, гледано са стране дубоке, у сваком случају толико дубоке да су дубље од лактова. Ребарни кош дуг, посебно дуга лажна ребра, добро заобљен, али никако бачваст, такође ни раван.

Стомак и бокови: Од витих ребара осредње уназад прикупљени.

Реп: Високо усађен, у мировању ношен равно или на горе, не стрм уздигнут.Испред дивљачи у живахном покрету. Умерено скраћен, да се спречи ударање ногу при цуњању, тј. 1/3 дужине код штенади на сиси се одстрањује средње оштрим маказама за купирање или ножем. Реп је добро одлакан нешто дужом длаком.

Предњи део: Лопатица са надлактичном кости прави угао од око 90 степени. Надлактица у кретању ближе уз груди, не срне .Веслати", у мировању са лактом равно належе на груди. Равне, запете и снажне ноге стоје вертикално ка земљи. Посматрано од напред спољне линије предњих ногу и шапа морају чинити вертикалу ка земљи и дошапље не срне одступити од вертикале ни унутра, а још мање напоље. Гледано са стране дошапље не треба да је вертикално, већ благо косо управљено и напред ка земљи стојеће. Цеваница, а нарочито везе у зглобовима морају бити здраве и не смеју бити лимфатично надувене. Дошапље је веома јако и чврсто и прелази у једну више кашикасту шапу. Мачије шапе су непожељне. Прсти морају бити добро затворен један уз другог, а длака између њих мора бити густа. Јастучићи су једри и округли.

Задње ноге: Бутина је широко усађена на дуге сапи, и протеже се у дуге и широке „панталоне". Скочни зглоб добро углован и веома снажан. Задње ноге треба да стоје добро напоље (далеко напоље), не смеју бити ни стрме, а још мање подвучене. Гледано од позади не смеју бити ни сабљасте нити бачвасте или кравље, већ спољне линије међусобно морају бити паралелне.

Одлаканост: Чврста, густа, таласаста, дуга длака, не предуга, а још мање прекратка или готово свиласта. Длака треба да је благо таласаста (као астраган) или равна и густо прилежућа. Дужа, тања и свиласта длака је ловно неупотребљива и страна за препеличара. На потиљку, ушима и на сапима често уковрџана длака. Њушка, лице и горњи део лобање одлакани кратком али веома густом длаком. Обострано на грудима, често је присутан жабо, задње стране предњих ногу и бутина, као и реп добро одлакани нешто дужом длаком (ресе). Уши су покривене коврџама или густом, таласастом длаком која се протеже и преко унутрашњих ивица. Крајеви кожног дела нису видљиви. Простор између прстију одлакан густом, сврсисходном, али не предугом длаком. Када је снег дуга длака између прстију се скраћује.

Боја: Узгаја се у два варијетета.

а)Једнобојно тамно браон, пуно пута са белом ознаком на грудима и прстима, такође са црвеним или жутим палежом изнад очију, њушци, ногама и око чмара, као и лисичије и јелење црвено. Боја земичке је непожељна.

б)Браон сињасто, а то значи да су на сињастој основној боји (бела и браон присно помешане) често браон глава, браон плећке такође и браон плашт преко целих леђа.

Овде припада и браон бело тачкасто са белом основном бојом и тиграсто са бело прскана и тачкаста основна боја и браон плоче, као и тробојност, а то значи браон сињасто, прскано или тиграсто са жутим или црвеним палежом, као код једнобојног, затим црвено или оранж сињаст и прскан код којих се уместо браон појављује црвена или оранж.

Озбиљне грешке: Изражен стоп. Грешке зубала. Капци који неприлежу добро, обешене, отворене лабрње. Висина испод 42 цм. Високоногост, слабе кости са кратким леђима, лоши мишићи на плећкама, искривљене ноге и црна боја.

Н.Б. Мужјаци треба да имају два нормално развијена тестиса, потпуно спуштена у скротум.